ODRAZ U OGLEDALU
ODRAZ U OGLEDALU : Nisi sama! Suprotstavi se nasilju!
Kolumnu danas posvećujem mom bratu, Mileni, Ivi, Danijeli i koleginacama kao i svim žrtvama koje su pretrpele bilo koji vid nasilja
Hrabre moje devojke, veliko vam hvala za sve što ste uradile do sada. Veliku žrtvu ste istrpele, sigurna sam da će vam Univerzum uzvratiti desetrostuko.
Moja kolumna danas ima za cilj da pruži podršku divnim bićima, ženama, nežnijem polu. Ne postoji cena koju žena mora da plati da bi bila srećna i uspešna.
Danas kada se osvrnem na moje glumačke početke mogu samo da se zahvalim Bogu što sam imala dobre mentore i što nisam imala tu nesreću da proživim patnju koje su Milena, Iva i Danijela preživele, ali i mnoge druge.
Jako je važno napomenuti da pored seksualnog nasilja sa kojim su se one suočile, postoji i verbalno nasilje kojem prisustvujemo svakoga dana, ali mnogi od nas okreću glavu od toga.
Kao dete koje je odastalo u porodici koja nije imala uvek razumevanja za moje obrazovanje, za moje snove i želje,često sam bila na meti verbalnih uvreda. Porodica kao stub i kao zdrava osnova svega mora pružiti utehu, podršku, ljubav, zagrljaj, toplu reč. Nema mesta za osudu, ružne reči i nipodaštavanje, jer će vaše dete svakako svet osuditi.
Hrabrost ovih devojaka jeste bila u tome što su istupile i pokazale da nije žrtva neko ko je za osudu, neko na koga će neko moći da saspe kofu go*ana kako mu se prohte. Maltretira, iživljava, ponižava neko ko vam nije ni do kolena, a obično predatori, manipulatori, zlostavljači to jesu. To su vam osobe neostvarene, nesrećne, nezadovoljne svojim životom, nedopravljene u svakom smislu, ma kako nekome izgledalo sa strane.
Zlostavljači koji imaju potrebu da maltretiraju dete jesu isfrustrirane osobe koje se nisu ostvarile kada je trebalo, koje su osetile da im je život prošao u promašenosti, a dete vam je najbolje ogledalo kako ste mogli da odaberete put a niste. Dete je prvi simbol nečeg nevinog, neiskvarenog, željno ljubavi, pažnje i svega lepog, pa zašto ga želite uništiti pre vremena.
Dete ispred vas može vas naučiti plemenitim stvarima, samo ako posmatrate život njegovim okama. Ono ne ume da mrzi, dete je samo ljubav i ništa više.
Osobe koje maltretiraju koje se nekome svete ili rade to iz nekog hira, bolesti, jesu osobe koje treba da se leče, za to postoje ustanove a ne da se iživljavaju na nekome ko je možda drugačijeg vaspitanja, obrazovanja, osetljivije i tananije duše.
Žrtve nasilja, svaku koju vidite ili ako ste imali prilike da upoznate, kao što ja jesam i to veoma dobro, jesu duše pune ljubavi, bez ikakve zle namere, osobe koje prate svoj put i koje ga same krče sa OSMEHOM na licu, a verujte mi taj njihov osmeh je najvredniji na celom svetu.
Morate znati da žrtve NIKADA nisu krive za zla dela koja su im učinjena, jer one nisu bile okidač bolesnom mozgu da im se učine takva nedela.
Moj rođeni brat je žrtva nasilja koje je imalo trajnu posledicu da postane psihijatrijski slučaj i danas sa 37 godina živi kao neko ko je jedva svestan svog bića. A bio je odličan đak, jako pametno dete puno potencijala. Jedne grozne večeri se slučajno našao na pogrešnom mestu u pogrešno vreme i stradao za ceo život. I moj život je izmenio. To nasilje je njega obeležilo, mene i moju porodicu. On je tada imao samo 13. godina. Nikada nismo mogli da saznamo šta se zapravo desilo te večeri, iako znamo ko su počinioci tog dela, bilo ih je više, pravda je bila na njihovoj strani, jer im se nije tada moglo ništa. I dan, danas se pitam kako li taj živi sa sobom?
Sigurna sam da je dobio i porodicu, dok moj brat nije mogao. Mora da imaju decu, dok moj brat ne može. Mora da ima pristojan život, dok moj brat živi u domu za bolesne. Sve to podnese jedna žrtva a koja je cena?
Ovo možda mnogi nisu znali, ali eto moje koleginice su me ohrabrile da ispričam priču bolnu, sa kojom se nosim godinama. I zbog koje se godinama osećam nemoćno, jer nikada nismo mogli da dokažemo da su ti počinioci to uradili. Živim sa željom da moj brat poživi još dugi niz godina, da bude tu kada ja budem ostvarila svoju porodicu da vidi to.
Žrtve su uvek tu da nas podsete da moramo se boriti i kada je najteže. Ne smemo pognuti glavu nad nepravdom i nasiljem. Moramo se izboriti sa ružnim stvarima i pobediti zlo
Devojke, glumice divne Milena, Iva i Danijela, kao i mnoge druge koje ste bile hrabre da se usprostavite nasilju imate moj naklon do poda, celog života. Veliko vam hvala!
(Espreso.co.rs/Aleksandra Anđelković)