ODRAZ U OGLEDALU : Ko bi lujku ženio, kada ona ne veruje u ljubav?

Bilo je dana kada je ona verovala ali to je bilo kratkog daha i sa malo ustupaka jer je smatrala da tako treba.

Priča ove lujke ne bi bila interesantna da je ne poznajem jako dobro, poznajem je kao samu sebe. Ona ni sama ne zna koliko se godina poznajemo i da svaki njen korak odavno znam. Svaki izgovor već mi je napamet poznat, ali da misli da zna da voli, e to mi je tek poznato.

Njen život nije bio lak, odrastala je u domu satkanom od ljubavi iz koristi. Potreba njenih staratelja se zasnivala ti meni, ja tebi. Nikada nije čula za ljubav tek onako, da je moguće da je dobije a da je ne zasluži. Rasti u takvom okruženju gde se ljubav mora zaslužiti nije bilo lako, sama predstava o ljubavi joj je bila iskrivljena.

Jako lepa, duhovita, neposredna, šarmantna, dopadljiva muškarcima i to ne običnim muškarcima, kako su druge žene birale, nego zavodnike je čak osvajala. Ali nije se sa njima dugo zadržavala. Sama je mislila da njihova ljubav njoj ne pripada i odmah bežala.

Bio je jedan muškarac u njenom životu, koji je uspeo na malo duži period da je osvoji, ali se borila sa njim i svojim strahovima kako da ga ostavi jer je njegova ljubav gušila. Onda je i njega ostavila.

Borila se za neke prinčeve kako ih je ona nazivala, koji su imali sličnu ludost kao i ona, ni oni nisu verovali u ljubav. Ali nije ni tu imalo uspeha.

Svi ti njeni ludaci, prinčevi neuhvatljivi su ipak danas našli nekoga da ih voli i da oni budu voljeni, a ona je i dalje sama.

Priznala mi je nedavno da se umorila od bežanja od ljubavi, da je shvatila da ljubav želi sama nekome da da, da nekoga ona zavoli bez ikakvog povoda, ludački, bez očekivanja da li će joj uzvratiti da oseti kako je biti voljen tek tako.

Razumela sam šta je htela, htela je pravu bezuslovnu ljubav. To ona sada želi, njoj je ona strana, ne zna kako je voleti, kako je biti ispunjen od strane druge osobe a ne očekivati ništa osim ljubavi. Znam da je dugo čekala da se njen krug razočaranja izvrti da shvati da nije ljubav strahovanje, već prepuštanje i verovanje. Nisam je ništa savetovala, ali sam sigurna da dok bude čitala ovaj tekst znati da sam joj ukazala ljubav time što sam podelila njenu priču sa vama.

Ona nije ničija lujka, ne može se omalovažavati neko zato što se plaši ljubavi. Neko ko nije upoznao nikad pravu ljubav. Nije se susrela sa razmenom emocija, zagrljajima, toplim rečima, a da pre toga nije morala dobro da ih zasluži. Svakome od nas pripada ljubav pa ma kako ona ili on odrastao, patio i voleo.

Ljubav je jedna, prava, iskrena i ona se ne zaslužuje, ona se ne osvaja ona se desi, a tada se prepuštamo magiji koja iz te ljubavi nastaje.

Lujko moja, kako sam te nazvala nekoliko puta, znaš da ti je važno da te drugi razumeju i da shvate da ljubav tebi po rođenju pripada, ona se ne mora zaslužiti.

(Espreso.co.rs/Aleksandra Anđelković)