Cela Jugoslavija je brujala o susretu Tita sa ovom lepoticom: Tri meseca nakon toga je umro, potresni detalji

Daliborka Stojšić krajem šezdesetih godina važila je za najlepšu ženi na našim prostorima, osvojivši ćak i Tita.

Rođena je 1944. godine u Ćupriji, a sa suprugom Branimirom Đokićem živi u Beogradu.

.Izabrana za Mis Jugoslavije

- Ušla sam u javni svet sasvim slučajno. Spremala sam se za nešto drugo, ali sve u životu mi se dešavalo mimo planova. Tako da uopšte ne verujem da čovek može da isplanira svoj život i da ostvari sve ciljeve baš onako kako je zamislio. U tom smislu može se reći da sam na neki način pomalo fatalista jer mi se lično događalo uvek nešto drugo od onoga što sam planirala. Moj deda je bio inženjer hemije, a tata mi je bio elektrotehničar i oni su uticali na mene da i ja zavolim nauku. Smatrala sam da je to normalno da nastavim dedina istraživanja kojim se on bavio. Rođena sam i živela do petnaeste godine u Ćupriji, gde je bila fabrika šećera u kojoj je moj deda bio glavni inženjer. Prešli smo u Beograd gde sam u Desetoj gimnaziji upisala matematički smer, ali i Srednju muzičku školu „Josip Slavenski“ gde sam učila klavir i solo pevanje. Iako su svi mislili da ću upisati tehničke nauke, ja sam se opredelila za svetsku književnost na beogradskom Univerzitetu odnosno, otišla sam tamo gde me je srce vodilo - započinje priču za „Blic magazin“ Daliborka Stojšić (80).

Po završetku osnovne i Srednje muzičke škole Josip Slavenski dvoumila se da li da upiše hemiju, i nastavi stopama svog dede ili da po uzoru na drugog dedu postane inženjer.

Daliborka je još kao studentkinja Filološkog fakulteta u Beogradu, godine 1968., izabrana za Mis Jugoslavije, kada se njen život promenio iz korena.

- Nisam se ničemu specijalno nadala ali zaista je bilo uzbudljivo. U Majamiju sam proglašena za najfotogeničniju ženu sveta. Inače, u to vreme sam se uveliko bavila muzikom. Osim što sam bila u „Abraševiću“, pevala sam i u muzičkoj sekciji koju je vodio mladi Miša Blam. Tako sam već tada stekla skustvo na sceni i osetila da želim da se bavim muzikom. Išla sam i na časove klasičnog pevanja. Sećam se da sam te 1968. godine dobila poziv iz Zagreba, od Antona Martija koji je imao čuveni šou program. Tada sam prvi put u životu sama išla na put avionom. Imala sam samo jednu večernju haljinu u kojoj sam pobedila i razmišljala kako ću i šta ću. Kada sam došla u Zagreb, smestivši se u hotel „Dubrovnik“ u centru grada, odmah sam krenula u studio da snimim pesmu. Snimak je ispao fantastično. Sećam se da se pesma zvala „Reci mi“. Sutradan su mi uzeli mere, sašili srebrno odelo, dala sam intervju Antonu Martiju i bila sam spremna za TV nastup. Od tada počinje moja muzička karijera...

Pobedom na takmičenju lepote otvorila je sebi vrata javnog života, te su krenuli angažmani na filmu i televiziji, kao i muzička karijera.

Prvo filmsko ostvarenje u kome je igrala bio je kratki film "Presađivanje osećanja" iz 1969. godine. Od tada do 1980. godine Daliborka je glumila u televizijskim serijama "Obraz uz obraz", "Pravdo budi lijepa", "Sviju srca miljenici", "U vaše zdravlje"...

Uporedo sa glumačkom, Dubravka je briljirala i u muzičkom svetu.

Prvu singl ploču pod nazivom "Luda sam zbog vas" objavila je 1968. godine. Nakon toga su usledile još dve singlice, a potom je sa Lidijom Kodrič, Minjom Subotom i Slobodanom Bobom Stefanovićem osnovala grupu “One i oni”, koja je predstavljala pandan švedskoj grupi ABBA.

Boba Stefanović je brzo napustio grupu, a zamenio ga je zagrebački muzičar Žarko Dančuo, Daliborkin prvi muž. Zajedno su snimili pet ploča, a kada se grupa raspala, Daliborka Stojšić je nastavila samostalnu karijeru, te do 1996. godine objavila tri albuma i nekoliko singl ploča.

Nakon toga, misica se povukla iz javnog života i posvetila književnosti. Objavila je dve zbirke pesama pod nazivom "Lutka koja govori" i "Vuk samotnjak".

Susret sa Titom

- Na moje veliko zadovoljstvo imala sam priliku da se i lično upoznam sa drugom Titom. On je bilo veoma harizmatična ličnost. Tri puta sam pevala za Tita. Prvi put se me pozvali iz redakcije Borbe 1968. godine i rekli da idem u Beli dvor, gde ću pevati predsedniku za Novu godinu. Nosila sam Joksimovićevu venčanicu od izvezenih bisera, a na glavi sam imala moju dijademu od belog zlata. U ponoć sam pevala pesmu „Srećna Nova godina“ Lole Novaković. Sećam se tada velikog broja ljudi u Belom dvoru a u centu su bili Tito i Jovanka. Imam i dalje ceo album fotografija sa tog nastupa i susreta sa Titom i Jovankom. Tada sam im i lično čestitala Novu godinu. Te slike Tomislava Peterneka su godinu dana bile u izlogu Borbe. Drugi put smo se videli na Dan Republike na Brionima. I treći put sam pevala Titu takođe za Dan Republike na Tari. Videlo se već tada da je bolestan a samo nekoliko meseci kasnije je preminuo u Ljubljani. Sećam se da je tada sedeo sam i tužan bez Jovanke - priseća se Daliborka.

(Espreso/blic/prenela PV)