MISLITE DA NAM JE SADA TEŠKO, PUNE 2 GODINE SVET JE BIO POD MASKAMA: Pogledajte kako se stvarno živelo 1917. godine

Pandemija korona virusa donela je novu stvarnost ljudima širom sveta. Strah od neizvesnosti kako će se i kada završiti pandemija koja je do sada odnela više od pola miliona života, ostavila je ljude u panici i nastojanju da se prilagode jednom sasvim novom načinu života.

Po svemu sudeći, ova pošast će među nama ostati još izvesno vreme, a ljudi će morati da se naviknu na to da pre napuštanja kuće provere da li su sa sobom poneli ključeve, novčanik, telefon - i masku.

Nije prvi put da je čitav svet pod maskama

Često nazivan „majkom svih pandemija", Španski grip je u roku od dve godine, između 1918. i 1920, izazvao između 40 i 50 miliona smrti - prema podacima Svetske zdravstvene organizacije i Centara za kontrolu bolesti (CDC).

Direktna poređenja između pandemije tada i ove danas doduše ne funkcionišu: svet tada nije znao od čega ljudi umiru. Virusi kao uzročnici bolesti otkriveni su tek 1933. Genom novog korona-virusa bio je poznat vrlo kratko nakon prvih oboljenja.

Ali te dve pandemije ipak imaju nešto zajedničko: i jedna i druga su čovečanstvo bacile u duboku krizu.

Dok čitav svet reaguje na krizu Covida-19, pogledajmo bliže poslednju pandemiju koja je ukopala svet u mestu i kako je on izgledao kad se konačno okončala:

Španska groznica: Kako je svet izgledao tada?

Ograničeno lečenje

Ipak, te 1918. godine, medicina i nauka bile su mnogo ograničenije u borbi protiv bolesti nego što su danas.

Lečenje je takođe bilo ograničeno - prvi antibiotik na svetu otkriven je tek 1928. godine.

Prva vakcina protiv gripa postala je dostupna javnosti četrdesetih godina prošlog veka.

Važno je naglasiti i to da tada nisu postojali zdravstveni sistemi za sve ljude. A čak i u bogatim zemljama, javni sanitarni sistem i dalje je bio luksuz.

Lekari su znali da iza Španskog gripa stoje mikroorganizmi i da bolest može da se prenosi sa osobe na osobu, ali su i dalje mislili da je izazivaju bakterije a ne virusi.

Starosna i polna struktura

Španski grip je napao na način koji do tada nije viđen u pandemijama gripa, kao što je ona iz 1889-90, koja je ubila više od milion ljudi širom sveta.

Većina žrtava bila je starosti između 20 i 40 godina, a muškarci su bili neproporcionalno pogođeni - verovatno zato što se smatra da je pandemija započela u prenatrpanim vojnim kampovima na Zapadnom frontu i raširila se kako su se trupe vraćale kući posle Prvog svetskog rata.

Bolest je takođe jače pogodila siromašnije zemlje.

Ogromne posledice po ekonomiju

Posledice po ekonomiju bile su ogromne. Procenjeno je da je pandemija dovela do prosečnog pada od 6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u svim zemljama.

Izolacija i socijalno distanciranje urodili plodom

Poznata je priča o dva grada: u septembru 1918. godine, američki gradovi su organizovali parade kako bi promovisali kupovinu ratnih obveznica, čijom se prodajom finansirao rat koji je još uvek bio u toku.

Dva grada su primenila veoma različite mere kad su počeli da se pojavljuju prvi slučajevi Španskog gripa: Filadelfija je nastavila sa prvobitnim planovima, dok je Sent Luis je odlučio da otkaže događaj.

Mesec dana kasnije, u Filadelfiji je od bolesti umrlo više od 10.000 ljudi. Broj smrtnih slučajeva u Sent Luisu ostao je ispod 700.

Tolika razlika u broju postala je praktično studija slučaja u korist mera socijalnog distanciranja kao strategije borbi protiv epidemije.

Jedna analiza intervencija sprovedenih u nekoliko američkih gradova tokom 1918. godine pokazala je da su oni koji su rano zabranili javna okupljanja, zatvorili pozorišta, škole i crkve, imali mnogo manju stopu smrtnosti.

Takođe, tim američkih ekonomista sa Prinstonskog univerziteta analizirao je mere izolacije 1918. godine.

Oni su otkrili da su gradovi koji su primenili strože mere doživele brži ekonomski oporavak posle pandemije.

Ipak, procenjuje se da je pandemija odnela skoro 700.000 Amerikanaca. A jedan od razloga je, kazao je ekonomista sa Harvarda Robert Baro za BBC, što je izolacija ukinuta prerano.

„Uvedene mere obično su trajale četiri nedelje - a potom su popuštane zbog pritiska javnosti", naveo je tada.

On smatra da bi ishod bio bolji da su mere izolacije ostale na snazi oko 12 nedelja.

Šta se promenilo nakon Španske groznice?

Osnovana je zdravstvena organizacija Liga naroda, preteča današnje Svetske zdravstvene organizacije. Španska groznica dovela je i do promene stava prema zdravstvenim sistemima i rezultirala jačim angažovanjem države u sektoru koji je do tada bio u rukama crkve, dobrotvornih organizacija ili privatnih fondacija.

Španska groznica dovela je i do političkih pokreta, poput onih u Indiji gde su od gripa umirali obični građani, a ne kolonijalni vladari iz Velike Britanije. Pokret za nezavisnost s Mahatmom Gandijem na čelu – koji je takođe preležao špansku groznicu – pokrenut je odmah nakon pandemije.

Ali u očima javnosti Španski grip je ostao u senci Prvog svetskog rata, delom zbog činjenice da je nekoliko vlada cenzurisalo medije i sprečavalo ih da izveštavaju o posledicama gripa tokom trajanja rata.

Loše pokrivena, ova kriza je uglavnom izostala i iz istorijskih knjiga i popularne kulture.

Korona virus je svakako osvežio pamćenje ljudi u tom pogledu, a kakva sudbina očekuje njega, ostaje da vidimo...

Bonus video:

(Espreso.co.rs)