DA LI JE MOGUĆE?
KORONAVIRUS PO ČITAVOM ORGANIZMU OSTAVLJA SMRTONOSNE TRAGOVE: Pojavila se nova kompilakcija od koje mnogi umiru!
Prema podacima iz autopsija američkog lanca privatnih bolnica čak 40% obolelih od koronavirusa koji su umrli nakon što su pušteni iz bolnica, po svemu sudeći, imali su srčani udar, plućnu emboliju ili sličnu komplikaciju s ugrušcima.
Nove komplikacije, poput problema sa srcem i bubrezima, sve su više počele da zaokupljuju pažnju lekara i medicinskih stručnjaka.
A najalarmantnija među njima je upravo pojava krvnih ugrušaka u čitavom organizmu nekih obolelih: u plućima, bubrezima, srcu i venama po celom telu. Naravno, ti ugrušci potencijalno izazivaju srčane i moždane udare te plućne embolije koje mogu dovesti do smrti pacijenta.
Prema podacima iz autopsija američkog lanca privatnih bolnica Northwell Health, čak 40% obolelih od koronavirusa koji su umrli nakon što su pušteni iz bolnica, po svemu sudeći, imali su srčani udar, plućnu emboliju ili sličnu komplikaciju s ugrušcima.
A holandski naučnici su takođe u nedavnoj studiji utvrdili da je jedna trećina od 184 pacijenta koji su završili na intenzivnoj nezi zbog koronavirusa imala komplikaciju povezanu s krvnim ugrušcima, bilo u nogama, plućima, srcu ili drugim delovima tela.
Naravno, sam produženi boravak u bolnici, pogotovo na odeljenju intenzivne nege, gde su često pod sedativima na respiratoru, može rezultirati stvaranjem krvnih ugrušaka. Primera radi, pacijenti na intenzivnoj obično dobiju ugruške u 5-10% slučajeva, što je daleko manje od postotka kod obolelih od koronavirusa, ističe dr. Alex Spyropoulos, specijalista za ugruške iz bolnice Nortwell Health u Njujorku.
"Broj problema s ugrušcima koji vidim na odeljenju intenzivne nege, a sve povezano uz covid-19, nevrovatan je. Izgleda da su problemi sa zgrušnjavanjem krvi rašireni u teškim slučajevima covida", ocenio je i dr. Jeffrey Laurence, hematolog iz bolnice Weill Corner Medicine u Njujorku, za CNN.
Osim u plućima, dr. Laurence i njegovi kolege pronašli su ugruške i ispod kože pri autopsiji dvoje preminulih pacijenata, ali i kod troje živih pacijenata.
Iako ovo izgleda kao prilično bizarna posledica zaraze, koronavirus nije prvi koji izaziva takve komplikacije. Lekari su uočili povišeni rizik od stvaranja ugrušaka i kod zaraženih virusom influence H1N1, poznatijeg kao svinjski grip koja je izbila širom sveta 2009., kao i SARS-om koji je izazvao epidemiju 2003. Kod novog koronavirusa krvni ugrušci se češće javljaju u plućima, dodaje dr. Spyropoulos. Iako za to zasad nema dokaza, to bi moglo da bude povezano i sa zakazivanjem pluća kod teško obolelih od covida-19.
"Ovo je van norme i stoga se pitamo jesu li krvni ugrušci jedan od razloga zašto ovi ljudi umiru", kaže dr. Todd Rice iz bolnice Vanderbilt University Medical Center u Nashvilleu za CNN.
"Ovo je jedno od pitanja o covidu o kojima se najviše razgovara trenutno", napominje dr. Michelle Gong iz bolnice Montefiore Medical Center u Njujorku za CNN. U toj bolnici su uveli terapiju niskim dozama lekova protiv zgrušnjavanja krvi za sve pacijente s covidom-19.
Međutim, to otvara novu dilemu za lekare: niska doza ovih lekova nije rizična, ali možda nije ni dovoljna za sprečavanje ugrušaka. Veće doze leka mogu pak da izazovu unutarnje krvarenje, što samo po sebi može da bude smrtonosno. Stoga će biti potrebno sprovesti istraživanja o potencijalnim benefitima terapije za koronavirus ovim tipom leka, kao i o samim uzrocima stvaranja ugrušaka.
Bonus video:
(Espreso.co.rs/Index.hr)