NEVIDLJIVI TEROR PRUSKE: Snajper ROZE ŠANINE nije mogao da omaši nacistu! Priča o njoj je VELIČANSTVENA I TUŽNA

Aprila 1944., jedna žena je povukla okidač na svom snajperu.

- Ubila sam čoveka - rekla je dok su joj se noge tresle, a zatim se spustila u rov.

To prvo ubistvo označilo je početak njene kratke, ali legendarne karijere.

Do kraja godine sovjetska snajperistkinja Roza Šanina bila je poznata po smrtonosnom hicima i proglašena je „nevidljivim terorom Istočne Prusije“.

Šanina je rođena 3. aprila 1924. godine u zajednici nekoliko stotina milja istočno od Lenjingrada (sada Sankt Peterburg) u Sovjetskom Savezu, u blizini reke koja se uliva u Belo more na severu.

Njeni roditelji bili su Ana, mlekarka i Jegor, drvoseča i veteran iz Prvog svetskog rata. Nakon završetka osnovne škole, Šanina je bila odlučna da nastavi školovanje i svaki dan je šetala osam milja napred i nazad do najbliže srednje škole u ​​Berezniku.

Bila je odlična učenica sa nezavisnim duhom, a 1938. godine, kada su joj roditelji odbili zahtev da nastavi srednju školu i proučava književnost, 14-godišnjakinja je pobegla, hodajući 50 sati do najbliže železničke stanice i uputila se ka severni grad Arhangelsk.

Šanina se uselila sa svojim bratom Fjodorom sve dok nije primljena u gradsku srednju školu i dok joj nije odobrena soba za boravak i stipendija . Ali kada su nacisti u junu 1941. probili zapadnu granicu SSSR-a, razbijajući pakt o nenapadanju zemalja, ekonomija je pala, besplatno srednje obrazovanje se prekinulo, a Šanina je izgubila stipendiju. Da bi pokrila troškove, mlada Šanina pronašla je posao u lokalnom vrtiću, nadajući se da će nastaviti karijeru kao učiteljica.

Rat se približio SSSR-u i ubrzo su nacisti počeli bombardovanje Arhangelska, a hrabra tinejdžerka se dobrovoljno javila da dežura na krovu vrtića u kojem je podučavala decu.

Kada je čula vest da je njen brat Mihail ubijen u bombaškom napadu u decembru 1941., bila je odlučna da se pridruži vojsci, da oda počast bratu i osveti njegovu smrt.

Dok je sovjetsko vojno rukovodstvo isprva zabranilo da se žene pridružuju redovima, kako su okolnosti postale još strašnije, oni su se predomislili. Zajedno sa desetinama hiljada drugih ruskih žena, Šanina se prijavila za vojsku. Upisala se na Akademiju za ženskog snajperistu i diplomirala sa odlikovanjem u aprilu 1944., tačno oko svog dvadesetog rođendana. Odmah je prepoznata po svojoj izuzetno preciznoj pucnjavi, a akademija ju je molila da ostane u zemlji kao učiteljica, a ne da ide na front gde je rizikovala smrt.

Međutim, ona se oglušila o njihove molbe, i postala je komadant 184. divizije.

Tri dana nakon dolaska na zapadni front, Šanina je izvršila prvo ubistvo. Kasnije je to opisala novinarima:

- Napokon, uveče, jedan Nemac se pojavio u rovu. Procenila sam da udaljenost do cilja nije veća od 400 metara. Pogodna udaljenost. Kad je Fric, spustivši glavu, krenuo prema šumi, pucala sam, ali iz načina na koji je pao, znala sam da ga nisam ubila. Oko sat vremena fašista je ležao u blatu, ne usuđujući se da se kreće. Tada je počeo da puzi. Ponovo sam pucala i ovaj put nisam promašila.

Shvativši šta je učinila, noge su joj se zaklecale i kliznula je u rov. Kad je u šoku rekla: "Ubila sam muškarca", njena saborkinja je uzvratila, "To je bio fašista sa kojim si završila."

Tog maja, Šanina je odlikovana Ordenom slave, i postala je poznata po sposobnosti da postigne "dvostruke pogotke", pogađajući dve mete brzo. Na kraju je imala čak 59 "pogodaka". Ipak, kad je Šanina stigla na front, bila je frustrirana. Stalno se pronalazila na pozicijama u zadnjem delu, zbog sovjetske politike da se žene drže udaljene sa fronta.

Dana 29. jula 1944. napisala je svom prijatelju i ratnom dopisniku, Petru Molčanovu, moleći ga da interveniše u njeno ime:

- Kad biste znali koliko strastveno želim da budem sa borcima na frontu i da ubijem naciste... Molim vas da razgovarate sa nekim nadležnim, mada znam da ste veoma zauzeti.

Ubrzo, kako je broj Nemaca koje je ubijala rastao, štampa je počela da je primećuje. „Sledite primer Roze Šanine!“, "Jedan uložak, jedan fašista!", glasili su naslovi. Jedan sovjetski ratni fotograf opisao ju je kao "visoku, vitku devojku nasmejanih očiju" koja ne bi pristala na fotografiju osim ako njeni prijatelji ne bi mogli da takođe budu na njoj.

Šanina je bila "nevidljivi teror Istočne Pruske", a do oktobra bila je slavna ličnost.

- Neka se ruska majka raduje što je rodila, odgajala i rodila ovu slavnu, plemenitu ćerku za Domovinu! - napisao je sovjetski novinar Ilija Ehrenburg.

U međuvremenu, Šanina je počela da dokumentuje svoje vreme na frontu u svom dnevniku, razmišljajući o svom vremenu u borbi kao i o svojoj usamljenosti, slomljenom srcu i nadama za budućnost. Rat joj je omeo ljubavni život.

- Moje srce ne veruje nikome - napisala je 10. oktobra 1944.

- Krivim sav taj ološ koji dolazi sa životom u vojsci, uništavajući sve, ne pazeći na devojku.

Imala je neke prijatelje i povremenog dečka, ali bi mnogi od njih izgubili živote u borbi jako brzo.

Kako su se Šanini dani produžavali, njeni unosi u dnevnik postali su sve tužniji.

- Mraz je bio u tenku, nisam naviknuta na dim i bole me oči; Ne mogu da udišem ta isparenja. Spavala sam kao mrtva - zapisala je 16. januara 1945. Nastavila je:

- Konačno sam sigurna da nisam sposobna za ljubav.

Sledeći dan je bio još gori.

- Danas mi se činilo kao da je prošao mesec - napisala je 17. januara.

- Skoro sam ispovraćala sve delove tela. Previli smo ranjene i krenuli napred. Mraz, glad. Ušli smo u jedinicu. Momci su mi dobacili neke prljave komplimente. Prljavi jezik svuda. Tako sam umorna. Otišla sam da se osamim.

Dana 24. januara 1945. napisala je da ju je šef puka pojurio i zgrabio je "kao da je u bordelu." Kasnije u istom tom zapisu ona je opisala kako ju je pukovnikov sin pijan bacio na kauč i prisilno je poljubio. Povikala je njegovom ocu:

- Samo zato što sam devojka, da li to znači da me svi moraju poljubiti?

27. januara 1945. dva vojnika su je pronašla na terenu sa grudima razbijenim granatom, a bila je skočila preko ranjenog oficira da bi ga zaštitila.

Sahranjena je sa punim vojnim počastima u istočnoj Nemačkoj.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/ All thing interesting)