mišljenje
Putine, ovo je početak kraja!
"Tajm" međutim navodi da se raspada Rusija, kao i njena sfera uticaja, podsećajući da se u narednim danima očekuje potvrđivanje nacionalne nezavisnosti od Putinove kontrole u nekoliko istočnoevropskih zemalja
U teksu, čiji su autori Džefri Sonenfeld, Džon Herbst, Robert Hormats i Stiven Henrikes, navodi se da je predsednik Rusije zapravo računao na povratak Donalda Trampa u Belu kuću kako bi potkopao savezničku podršku Ukrajini.
"Tajm" međutim navodi da se raspada Rusija, kao i njena sfera uticaja, podsećajući da se u narednim danima očekuje potvrđivanje nacionalne nezavisnosti od Putinove kontrole u nekoliko istočnoevropskih zemalja.
Podseća se da je Sirija već pala. Srušena je 60-godišnja vladavinu porodične dinastije Al-Asad, a klicanje i skandiranje odjekuju ulicama glavnog grada u slavlje zbog pada autoritarnog režima koji su dugo podržavali Rusija i Iran.
Obe zemlje su koristile Siriju kao stratešku regionalnu ispostavu u službi svojih komercijalnih i vojnih interesa. Međutim, ogromni resursi koje su Rusija i Iran nekada držali su ili uništeni i predani drugim neuspelim osvajanjima.
"U stvari, kolaps podrške Rusije, Irana i Hezbolaha doprineo je iznenadnom napadu na Siriju, jer demoralisana vojska pod strogom kontrolom predsednika Bašara Al-Asada navodno nije učinila ništa da se odupre pobunjeničkim snagama", ističu autori teksta.
Zatim se podseća da se na nekih 700 milja severno takođe čuju povici demonstranata - na ulicama Tbilisija u Gruziji, gde demonstranti nastavljaju svoje višenedeljne pozive za okončanje rada proruske vladajuće stranke u parlamentu i ulazak u Evropske unije.
Prognana opoziciona liderka iz Belorusije, Svetlana Tihanovske, pozvala je svoje drugove da ignorišu predsedničke izbore u januaru — u znak mirnog protesta — koji će predsedniku koji podržava Rusija Aleksandru Lukašenku dati sedmi mandat.
"Pred našim očima ruši se kula od karata koju je Vladimir Putin tako pažljivo slagao više od dve decenije. Ne samo da njegove satelitske države odbacuju uticaj Kremlja, već se ruska ekonomija urušava, kružeći ka teškoj stagflaciji", piše "Tajm".
Kao jedan primer toga u koliko je lošem stanju ruska ekonomija, navodi se to da je guvernera ruske centralne banke donela odluku da poveća kamatne stope do neverovatnih 21%, a procene trgovaca očekuju stopu od 25% do kraja godine.
Takav ekonomski nemir je proizveo neobičnu unutrašnju borbu za vlast u Moskvi oko pravca monetarne politike. Ruski oligarsi počeli su da izražavaju svoje nezadovoljstvo.
Čak je javno reagovao i Sergej Čemezov, generalni direktor Rosteca i Putinov bliski saveznik, koji se nedavno požalio parlamentu: „Svu zaradu pojedu kamate koje moramo da platimo... Ako nastavimo da radimo ovako, većina kompanije će bankrotirati."
"Kombinacija ovih domaćih ekonomskih pritisaka i međunarodnih izazova u Siriji, Gruziji i Belorusiji podseća na drugu eru koja je previše poznata onima u Kremlju. Na kraju krajeva, ekonomska stagnacija i vojna ekstenzija su podstakli raspad Sovjetskog Saveza 1991", podsećaju autori članka.
Do kraja agresije Moskve u Ukrajini doći će samo pregovorima. Kada ti pregovori počnu i pod kojim izgovorima će oblikovati ishod. Odabrani put biće najvažniji faktor u određivanju ne samo Putinove i ukrajinske budućnosti, već i stanja globalnog liderstva SAD.
Putin veruje da može da dobije ovaj rat tako što će sačekati Zapad. Ta strategija mu je funkcionisala 2008. sa Gruzijom i 2014. sa zauzimanjem Krima, a sada je ohrabren da vidi rastuće nestrpljenje zapadnih zemalja prema ceni pomoći Ukrajini.
"Da bi imale bilo kakvu šansu da dovedu Putina za pregovarački sto, SAD i njeni saveznici moraju ojačati poziciju Ukrajine na bojnom polju. Ako nova Trampova administracija smanji pomoć Ukrajini, mora da pronađe druge načine da zadrži američko oružje. Konačno ubediti partnere G7 da Ukrajina može legalno da koristi skoro 300 milijardi dolara zamrznute ruske državne imovine u odbrambene i ekonomske svrhe je jedna od opcija. Druga opcija bi bila da SAD obezbede Ukrajini zajam osiguran njihovim ogromnim nalazištima retkih zemalja i drugih vrednih minerala", navodi se dalje u tekstu.
Autori dalje smatraju da bi Tramp trebalo da odbaci stidljivu politiku odlazeće administracije i pošalje naprednije oružje u Ukrajinu, poput Tomahavka koje je tadašnji predsednik Tramp efikasno koristio protiv Sirije.
"Ako Kijev zaustavi sve ruske dobitke već i počne da vraća teritoriju, Putin bi konačno imao podsticaj da razmisli o stvarnom mirovnom sporazumu, a ne o privremenom prekidu vatre".
Alternativni pristup bi bio jednostavno ukidanje angažmana SAD. Ova naivna ideja, koju podržavaju neke pristalice nove administracije, smanjila bi učešće SAD u ratu na minimum, primoravajući Evropu da pruži svu preostalu podršku, što je skoro nemoguć podvig.
Sankcije bi ostale zbog simbolike, ali bi se blaže sprovodile. Svaka nova pomoć Ukrajini bila bi beznačajna. Kao rezultat toga, Putin bi bio ohrabren da insistira na većoj dobiti na bojnom polju – sa velikom verovatnoćom uspeha.
Međutim, posledice bi bile još šire. Povlačenje SAD bi implicitno označilo buduću agresiju Putina ili drugih loših aktera, kao što su Iran ili Severna Koreja. To je defetistička politika, navodi se dalje.
"Iako svaki izbor sa sobom nosi značajne posledice – naime finansijska opterećenja, smanjenje zaliha kritičnog oružja i municije, eskalaciju na bojnom polju i van njega, i promene geopolitičke moći i uticaja – trenutna situacija u Rusiji se ne može zanemariti. Ukrajina je možda napeta, ali Rusija se nalazi na ivici katastrofe", zaključuju četiri analitičara, i dodaju:
"Rusija je na klasičnoj prelomnoj tačci, dok Putin očajnički drži nadu da će Tramp ukinuti angažman SAD i dozvoliti Rusiji da zauzme Ukrajinu u fazama. Putinova sudbina je možda u rukama Trampa, ali i kritičnim američkim interesima, kao i interesima njenih saveznika i Ukrajine. Putinove nade vezane za Trampa mogu biti razočarenje."
Bonus video:
(Espreso/B92)