HILJADE POGINULE?!
Ostrvo zbrisano sa zemlje, potresni prizori otkrivaju razmere katastrofe: Ljudi umiru od gladi, a sad im preti...
Ciklon Čido je najjača oluja koja je pogodila Majot u poslednjih više od 90 godina, prema francuskoj meteorološkoj službi Meteo Frans
Preliminarni izveštaji ukazuju da je oko hiljadu ljudi poginulo na ostrvu Majotu u Indijskom okeanu, nakon što je snažan ciklon pogodio ovo područje. BBC prenosi da ljudi sada umiru od žeđi i gladi na ostrvu koje je praktično potpuno uništeno.
Ciklon Čido obrušio se na to ostrvo u subotu, praćen udarima vetra od preko 220km/h, i skoro ga je izbrisao sa lica zemlje. Ova francuska prekookeanska teritorija doživela je veliko razaranje, a za sada je teško proceniti tačan broj žrtava.
- Mislim da ima nekoliko stotina mrtvih, možda ćemo se približiti brojci od 1.000 ili čak više hiljada - rekao je prefekt Majota Fransoa Gzavije Biuvil.
U međuvremenu, pružanje zdravstvenih usluga je otežano jer su u oluji teško oštećeni zdravstveni centri i bolnica. Vlasti su pozvale na oprez u vezi izbijanja zaraznih bolesti koje bi mogle da se pojave usled konzumacije kontaminirane vode.
"Najjača oluja u poslednjih 90 godina"
Ciklon Čido je najjača oluja koja je pogodila Majot u poslednjih više od 90 godina, prema francuskoj meteorološkoj službi Meteo Frans. Jedan stanovnik je u nedelju uporedio prizor s nuklearnom apokalipsom.
Olupine stotina improvizovanih kuća razbacane su po obroncima, stabla kokosa su se srušila kroz krovove zgrada, a bolnički hodnici su poplavljeni, prema snimcima lokalnih medija i francuske žandarmerije.
Čido je prouzročio veliku štetu u subotu, a pogođena su i obližnja ostrva Komori i Madagaskar.
Veza sa klimatskim promenama
BBC piše da će naučnici u narednim nedeljama proučavati uticaj klimatskih promena na ciklonu Čido, ali jasno je da postoje neki trendovi u globalnoj aktivnosti ciklona koji pokazuju direktnu vezu sa klimatskim promenama do kojih je došlo ljudskim aktivnostima.
Iako je ukupni broj ciklona ostao nepromenjen, ili se čak neznatno smanjio poslednjih decenija, danas svedočimo tome da mnogo veći broj ovih oluja dostiže intenzivniji status, jednak velikom uraganu treće kategorije ili čak nešto jačem od toga.
Topliji vazduh, više vode
Topliji vazduh može da zadrži više vode, tako da je količina kiše koja je pala sa Čidom - posebno tokom vremena nad kopnom - verovatno povećana klimatskim promenama.
Za svaki stepen zagrevanja, atmosfera može da zadrži sedam odsto više vlage, tako da se u olujama ovog tipa uvek očekuje da će padavine biti najmanje sedam odsto jače nego što bi bile u svetu bez klimatskih promena.
Temperatura površine mora u Mozambičkom kanalu trenutno je oko 1,5 stepeni viša od proseka. Toplije vode u okeanima sadrže više energije, pa da ove oluje vremenom mogu da postanu intenzivnije i sposobne da oslobode još više padavina.
Brzo intenziviranje ciklona takođe je verovatnije sa višim temperaturama mora, pa je činjenica da je ova oluja tako brzo ojačala možda delimično posledica klimatskih promena.
Bonus video:
(Espreso/ Jutarnji.hr/ Prenela: T.M.)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!