tragičan slučaj
"Ubio nam je dete i bez trunke empatije rekao...": Potresna ispovest roditelja dečaka kojeg je usmrtio vozač
Despot je tek napunio četiri godine kada je poginuo nemarom druge osobe, njegovi roditelji i nakon par godina i dalje su nemi od bol
Despot Mrđić tragično je izgubio život 24. novembra 2020. godine, dok je sa bakom izlazio iz autobusa na zadnja vrata u Prvomajskoj ulici u Zemunu. Prilikom izlaska iz autobusa vozač je prerano zatvorio vrata zakačivši nogu četvorogodišnjem Despotu, i nastavio da vozi do sledeće stanice kada ga je zaustavila patrola policije.
Despot je tek napunio četiri godine kada je poginuo nemarom druge osobe, njegovi roditelji i nakon par godina i dalje su nemi od bola. Ono što ih dodatno ranjava jeste nepravda i blaga kazna za vozača koji je usmrtio mališana.
Vozač koji je kriv za smrt Despota, najpre je osuđen na 4 godine od maksimalnih 8 koliko je predviđeno za ovo delo, ali mu je kazna smanjena na 2,5 godine.
"Shvatite da ste nemoćni"
Gosti emisije "Blic uživo" bili su Vukašin Mrđić i Verica Mrđić, roditelji četvorogodišnjeg dečaka koji je stradao u stravičnoj nezgodi.
Drhtavim glasom, Vukašin je ponovo napominje da je teško živeti sa saznanjem da život deteta vredi samo 2 ipo godine zatvora.
- Shvatite da je jednostavno život jednog nevino stradalog deteta od 4 godine toliko vredan. Da ove institucije u ovoj zemlji apsolutno ne rade svoj posao, da u ovoj zemlji postoji samo zakon jačeg, da ste apsolutno nemoćni da uradite bilo šta, to je vaša svakodnevnica. Takođe, morate naučiti sve ponovo da radite, da ustanete ujutro, da dišete, da se borite sa saznanjem da vaših najmilijih bića nema. To je naš život - istakao je Vukašin.
Čekali su osam meseci kako bi optužnica bila podignuta, stekli su utisak da niko nije zainteresovan da se stvari odvijaju brže da vozač dobije maksimalnu kaznu.
"Koliko dece treba da pogine da bi se nešto promenilo"
- U momentu kada se to dogodi, ja sam smatrala da će stati svet, i to je bilo normalno, međutim, mi smo morali izuzetno puno da se angažujemo kada se sve to dogodilo. Shvatili smo da niko drugi sem nas apsolutno neće da se bavi tom nezgodom, tom tragedijom i da je to jednostavno još samo jedan slučaj kojim tužilaštvo ne želi da se bavi. Mi apsolutno nismo naišli ni na kakvu saradljivost sa njihove strane, slučaj je jako sporo išao. Mi smo apelovali kroz medije, organizovali razne proteste, ukazivali na mnoge greške, na mnoge nedostatke, na mnoge previde, ali smo stekli utisak i posle svih tih apela kroz medije i kroz podršku u medijima koju smo stvarno dobili - navodi majka nastradalog dečaka.
- Ja stvarno ne razumem razlog zašto je to tako. Iz mog ugla, biti tužilac je poziv, biti sudija je poziv, tužioci bi trebalo na samom suđenju i do momenta kada se pokrene optužnica da prikupljaju sve dokaze, da izvuku maksimum i da na samom suđenju budu najglasniji jer dete je u pitanju, dečiji život je u pitanju, to je nešto najvrednije na celom svetu. Ne postoji, apsolutno ne postoji nijedna stvar koju možete izdvojiti da je vrednija od života deteta, da je čistija od života deteta. Meni nikako to nije bilo jasno i ja ni do danas ne razumem i pitam se šta je prekretnica, šta treba da se dogodi da se nešto promeni, koliko dece treba da strada, koliko ljudi treba da pogine, šta treba da se dogodi, do koje magične, tragične cifre treba da dođemo da bi se nešto promenilo, da bi se kazne povećale, da bi imali uticaja - dodala je ona.
Presuda - bolan udarac
Vukašin i Verica ističu da su bili šokirani nakon čitanja presude, osetili se poraženo,a onda je proradio očajnički bes.
- Iskreno, to je vrlo poražavajuće. Posle svega što smo tokom suđenja radili, sve kao porodica, kao jedna celina, borili smo se svim mogućim zakonskim sredstvima, ne bi li koliko-toliko prikupili neke nove dokaze, ubrzali sam proces. I na kraju dođete do toga da četiri godine dobiju - navode neutešni roditelji.
Mislili su da su čuli ono najgore, međutim, sud je promenio odluku i zadao još bolniji udarac.
- I na sve to, kao da to nije dovoljno, so na ranu, dešava se da sud smanji kaznu na dve i po godine. To je prosto neverovatno, to je neverovatno.
Strože kazne za vozače
Vukašin navodi da je neophodno promeniti zakon i pojačati kazne za počinioce ovako teških zločina.
- Da se nešto promeni, i da presuda bude javno iznesena i bude preneta sredstvima javnog informisanja, ja verujem da će onda mnogi ljudi razmisliti da li će popiti alkohol ili narkotike i sesti za volan, a pogotovo kako će upravljati vozilom u zoni škola. E, to je ono zašto se mi zalažemo. Da jednostavno, pored edukacije i preventive, važna je represija, ozbiljno strožije kazne za ubice dece u saobraćaju. To je trenutno, po našem mišljenju, jedini lek koji mi možemo nešto da promenimo u ovoj zemlji. U mnogim zemljama su veće kazne nego kod nas i one daju rezultate. U skandinavskim zemljama ozbiljno su pooštrene kazne, kako u prekršajnim, tako i u krivičnom zakonu.'"- ističe on.
Sve više saobraćajnih nesreća
- Preventivne mere funkcionišu u civilizovanom društvu. Mi očigledno nismo civilizovano društvo, tako da kod nas te preventivne mere ne deluju. Mi smo stvarno u kontaktu sa mnogim institucijama, sa policijom i sa Agencijom za bezbednost saobraćaja, ali te preventivne mere ne daju rezultate. Mi smo društvo u kome je represija jedini lek, jedini način.
Sve češće se dešava da počinilac pobegne sa lica mesta i ne pomogne povređenom, što dovodi do toga da smo u problemu kao društvo, s obzirom na to da je sve manje empatije.
Ubio dete, a nije pokazao ni trunku empatije
- Vozač koji je ubio našeg sina, otišao je sa mesta nesreće, odvezao se. Ljudi su mu mahali sa stanice, a on to nije video, jer nije gledao gde ne treba da gleda. Mi konstantno akcentujemo na oštrije kazne za profesionalne vozače, jer su oni odgovorni za živote ljudi koje prevoze - ističe nesrećna majka, i sa tugom dodaje:
- Na suđenju ti ljudi ne pokazuju apsolutno trunke empatije. Mi smo bili na svakom ročištu, u momentu kada je trebalo da se izjasni o krivici, ubica je rekao: "Pa desilo se šta se desilo, pa vi sad odlučite". Tako da kroz tu rečenicu vrlo vam je jasno, vidite da su bukvalno naučene rečenice na pamet koje ih savetuju advokati - ističe ona.
Vozač nastavio da radi nakon tragedije
Majka nastradalog dečaka navodi da je vozač izašao iz pritvora i tok celog suđenja nastavio najnormalnije da radi, odnosno da i dalje prevozi putnike.
- Ne znam da li ste svesni da oni kazne služe u zatvorima otvorenog. Ono što mi insistiramo, uvek se napiše 30 dana zadržavanje, a niko ne bude 30 dana. Pretpostavljam da ukoliko se o detetu bore za život, zadržavanje je 48 sati. Ukoliko neko pogine na licu mesta, onda je zadržavanje duže do 30 dana. U našem slučaju, njemu je određen pritvor 30 dana, ali smo saznali da je on možda negde posle 10-12 dana izašao, pušten da se brani sa slobode, imao je pravo da vozi, i dalje je bio zaposlen u GSP-u jer po zakonu o radu oni nisu mogli da mu daju otkaz. Gnusnija stvar od toga je da je on privatno vozio inostrane ture, prelazio granicu tokom celog suđenja, čak i nakon pravosnažne presude - kazala je majka dečaka.
Bonus video: