Mala Gospojina, Foto: Printscreen/SPC

veliki praznik

Danas je Mala Gospojina, crveno je slovo, jedan greh se ženama ne oprašta: Strogo je zabranjeno, jer se veruje...

Na Malu Gospojinu, isto kao i na Veliku Gospojinu, prema narodnom verovanju, postoje i određene zabrane

Objavljeno: 21.09.2024. 06:30h

Danas slavimo Malu Gospojinu, rođenje Pesvete Bogorodice. Ovaj praznik spada u red najvećih crkvenih praznika, jer se proslavlja rođenje Bogomajke.

Joakim i Ana bili su roditelji Bogomajke. Dugo nisu mogli da imaju decu pa su molili Boga da im podari dete kao što je Avramu i Sari podario Isaka. Jednoga dana dok se Ana molila u voćnjaku pod drvetom lovora, javio joj se anđeo i saopštio joj da će ubrzo postati majka. Ubrzo je dobila ćerku kojoj je dala ime Marija što znači "visoka" ili "gospodareća".

Mala Gospojinafoto: Printscreen/spc

Marija je već u trećoj godine odvedena u jerusalimski hram, a od sedme je živela uz bogosluženja, ručni rad, molitvu i čitanje Svetog pisma. Sa 15 godina dobila je vest da će roditi sina božijeg. Arhanđel Gavrilo javio joj se i doneo vest. Marija je Isusa odvela u crkvu po rođenju, trideset godina provela je u Nazaretu i pratila je Isusa na putu do raspeća.

Posle njegovog vaznesenja, živela je još 24 godine. Provela ih je lečeći bolesne. Živela je u Jerusalimu, a kao što je primila vest o rođenju sina, tako joj je anđeo doneo vest i kada će se upokojiti. Danom njenog upokojenja smatra se 15. avgust kada se slavi Velika Gospojina.

Narodni običaji za Malu Gospojinu

Ikone u crkvifoto: Kurir / Marina Lopičić

Jesenje svadbe u Srbiji, od davnina, počinjale su od Male Gospojine. U poljoprivredi, ovaj dan je označavao vreme kada se počinjalo sa oranjem i setvom zimskih useva. U to vreme, priređivane su i razne stočarske svečanosti.

Veruje se da bilje ubrano između Velike i Male Gospojine ima posebna lekovita svojstva, a da jaja iz toga perioda mogu cele godine ostati sveža. Pilići izlegnuti u ove dane, prema predanju, biće dobre nosilje. Mnoge porodice slave Malu Gospojinu kao svoju Krsnu slavu.

Čovek pali svećufoto: Tamara Trajković

U Šumadiji ovaj dan se smatra velikim praznikom i slavom. Domaćini koji ne slave slavu, odlaze sa porodicom na sabore i vašare, koji se održavaju oko crkava. Ovaj dan je, prema verovanjima, pogodan i za održavanje svadbi i veridbi.

Na Malu Gospojinu, isto kao i na Veliku Gospojinu, prema narodnom verovanju, postoje i određene zabrane.

Žene tako ne bi trebalo da spremaju kuću, peru veš i obavljaju druge slične poslove.

Ljudi u crkvifoto: Tamara Trajković

Postoji verovanje da na Malu Gospojinu ništa ne treba raditi od poslova koji se rade rukama.

Bonus video:

(Espreso/Srbija danas/Dušica Mićić/Prenela: N.J)