Sutra je veliki praznik, da biste bili zdravi jedno morate da uradite: Običaj nikako ne valja prekršiti

Vernici Srpske pravoslavne crkve sutra proslavljaju svetog mučenika Mirona i svetog mučenika Patroklea.

Sveti mučenik Miron prezviter

Beše sveštenikom u nekom mestu u Ahaji, od bogata i ugledna roda, po naravi blag i krotak, bogoljubiv i čovekoljubiv. U vreme cara Dekija, a na sam dan Roždestva Hristova, jurnuše neznabošci u crkvu, izvukoše Mirona sa službe i staviše na muke. Pri mučenju u ognju angel mu se javi i potkrepi ga. Po tom stadoše mu seći kožu na kajiše, od glave do nogu. Mučenik dohvati jedan takav kajiš svoje kože, i njime udari mučitelja - sudiju u lice. Sudija Antipatr kao van sebe uze mač i ubi sebe. Najzad odvedoše Mirona u grad Kizik, i tamo ga mačem pogubiše 250 god.

Verovanje i običaj kažu da molitvu za zdravlje, blagostanje i sreću danas svi treba da izgovore.

Običaj kaže da ćete cele godine biti zdravi.

Tropar (glas 4):

Mučenik Tvoj Gospode, Miron, u stradanju svome je primio nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobedi, a razori i nemoćnu drskost demona: Njegovim molitvama spasi duše naše.

Sveti mučenik Patrokle

Građanin grada Trikasina, sadašnjeg Trua u Galiji. Nasledio beše veliko imanje od roditelja, i kao pravi hrišćanin činjaše od toga milostinju bednima posvednevno, a sam življaše podvižnički, uzimajući hranu samo jednom dnevno, i to po zalasku sunca. Zbog svetosti života Gospod mu dade moć iscelenja, te kao čudotvorni iscelitelj bi svuda poznat. Car Avrelijan došavši u Galiju naredi, da mu dovedu Patrokla. Patrokle sveti javi pred carem veru svoju u Hrista, i ne utaji ništa.

- Ako želiš, care, nešto od mojih blaga, daću ti, jer te vidim uboga - reče sv. Patrokle caru.

Na to njemu car:

- Kako ti nazivaš ubogim mene, cara, koji imam bezbrojna blaga?

Reče Patrokle sveti:

- Imaš samo zemaljska, prolazna blaga, ali si ubog, jer ni samoga sebe nemaš, niti vere Hristove u srcu.

Bi osuđen na smrt i predat vojnicima, da ga vode u neko blato kraj reke i tu poseku, a telo mu ostave u blatu. No svetac se moljaše Bogu, da mu ne ostane telo u tome blatu i po božijoj sili on najedanput posta nevidljiv za vojnike i prenet na drugu stranu reke. Posle dugog traženja vojnici ga nađu i poseku na jednom suvom mestu. Dva prosjaka, kojima je Patrokle često davao milostinju, naiđu tim putem, poznadu telo svoga dobrotvora, i česno ga sahrane.

U ime ova dva mučenika, sutra se obavezno setite šta znači poniznost i vera, jer samo to će moći da vas vrati na pravi put.

Bonus video:

(Espreso/Alo/Prenela: N.J)