ISPLIVALA JAPANSKA TAJNA ISHRANA KOJA JE KLJUČ NJIHOVE DUGOVEČNOSTI: Jedu nešto što Srbi ne mogu da smisle

Den Buetner je na samom početku 21. veka istraživao formule za dugovečnost. Godinama je pretraživao svet u potrazi za mestima gde ljudi žive mnogo duže od proseka, a koncept takozvanih „plavih zona“ došao je do izražaja. Do danas, ekspedicije su otkrile sledeće plave zone: Okinavu u Japanu, Sardiniju u Italiji, Ikariju u Grčkoj, Nikoju u Kostariki i Lom Lindu u Kaliforniji kao mesta sa najvišim stopama živih stogodišnjaka.

Ove plave zone dele neke slične elemente – biljnu ishranu, prirodno kretanje i stavljanje porodice na prvo mesto, za koje je dokazano da podstiču dugovečnost i zdravlje stanovnika.

Upravo ova mesta su prikazana i u Netfliksovoj seriji „Tajne plavih zona“, gde Den prikazuje svoje otkriće, a u prvoj epizodi je priča o Okinavi u Japanu.

Naime, japanska ishrana je poznata u celom svetu po svojim dobrobitima za zdravlje. A to nije uopšte čudno. Važna komponenta načina života na ovim prostorima je koncept „hara hachi bu“.

Šta je „Hara hachi bu“?

To je konfučijanska mudrost koja kaže da bi trebalo da prestanemo da jedemo kada je želudac pun oko 80 posto.

U prevodu, „hara hachi bu“ znači „jedi dok ne budeš sit osam desetina“.

Koncept se temelji na ideji da se telo dovoljno nahrani bez preopterećenja. Kako bi primenili ovaj princip, prvo morate da razumete kako funkcioniše osećaj sitosti ljudskog tela. Dakle, nauka pretpostavlja da telo tek nakon 15 do 20 minuta primećuje da li je želudac pun. To znači sledeće: što sporije jedete, pre ćete da primetite da je vaše telo sito.

Na taj način ćete da izbegnete unos previše kalorija. Premda brojanje kalorija zapravo nije deo „hara hachi bu“ filozofije, istraživanja pokazuju da stanovnici ostrva Okinave u proseku unose oko 1800 do 1900 kalorija dnevno.

Ali, to nikako nije stroga dijeta. „Hara hachi bu“ ne zabranjuje neku određenu hranu. Međutim, još uvek ima smisla zameniti nezdravu hranu zdravom.

Prema istraživanju „Okinawa Centenarian Study“, stanovnici ostrva jedu uglavnom povrće i voće, ali malo mesa, žitarica, masti, šećera, soli ili punomasnih mlečnih proizvoda.

„Hara hachi bu“ uči jednu stvar pre svega, a to je svesno jedenje. U mnogim zapadnim zemljama je suprotno. Tamo je uobičajeno jesti pod stresom, a u isto vreme, kao rezultat toga, često unosimo mnogo više kalorija nego što nam je potrebno.

(Espreso/Krstarica)