OVAKO JE IZGLEDALO RODITELJSTVO U JUGOSLAVIJI: Drastično se razlikovalo PO OVIM STVARIMA, A SAD JE ZABORAVLJENO

Mnogi smatraju da današnji model vaspitanja dece nije efikasan i da je to razlog zašto su se današnje generacije otrgle od kontrolora. Psiholog Milica Novaković je često isticala da porodice više nisu zdrave zbog jedne i glavne prepreke, a to je vaspitanje i vaspitanje uz kaznu i nagradu (ucenu), a takav model ostavlja trajne posledice na dete, a kasnije i na celo društvo.

Umesto štapa, dali su nam šargarepu“, rekla je ona. Mišljenja su podeljena, dok jedni smatraju da su batine izašle iz raja, dok drugi pokušavaju da školuju decu diplomatskim metodama.

Ipak, ne treba zanemariti činjenicu da se roditelji ranije nisu suočavali sa izazovima koje nam danas nameću društvene mreže i savremene tehnologije. U Jugoslaviji je princip obrazovanja bio jasan, a evo kako je sve izgledalo.

Pre svega, nije bilo mobilnih telefona

Naše mame su bile blaženo 'nepovezane'. Nema mobilnih telefona, nema stalnih Viber poruka koje iskaču. Umesto toga, naše majke bi jednostavno odvele decu u vrtić ili školu i pokupile ih. Bez obaveze slanja komunikacija svim grupama – od predškolskih do vannastavnih aktivnosti. Takođe, naše mame nisu morale da vode svakodnevnu bitku sa detetom oko toga kada dobije telefon, zašto provodi toliko vremena buljeći u ekran, itd…

Nije bilo društvenih medija

Nema sumnje da su dani pre Fejsbuka i Instagrama bili jednostavniji. Zamislite: niko ne objavljuje svoje 'savršene' živote i 'savršenu' decu ostavljajući vas da se osećate kao da sve radite pogrešno i da jednostavno niste dovoljno dobri/posvećeni/lepi. I niko stalno ne slika decu, niko ne zna šta znači #haštag niti kaže filtere koje (ne) koriste.

Sa televizije – Laku noć deco i malo video kaseta.

Ako propustite tu jednu epizodu lutkarske predstave koju današnji klinci ne bi ni gledali – to je to, danas nema televizije. Prase Pepa još nije „rođeno”, a Jutjub video snimci raspakivanja raznih gluposti nisu postojali.

Niko nije razmišljao o šećeru (ne rekao da je dobar)

Svi znaju da je šećer loš za zdravlje. Ali prilično je stresno kada znamo čime zapravo hranimo našu decu danas, kupujući namirnice na pijacama. Danas su te informacije ne samo dostupne, već nas bukvalno progone. Mame osamdesetih i devedesetih definitivno nisu bile „zatrpane” izveštajima šta jesti i koliko jesti, a šta ne (što deca uvek najviše traže). Umesto toga, hranjenje dece bilo je opuštenije i definitivno nije toliko opterećeno krivicom kao danas. Saveti starijih u ovoj stvari bili su jedini autoritet i niko nije mario da li je ono što dete jede dobro za njega.

Proslave rođendana su bile jednostavnije

Ako je zima u stanu/kući, u dvorištu ako je leto. Domaća torta, grisine u čaši, smokve u činiji, sendviči sa salamom, kiselim krastavcima i rendanim sirom. I evo rođendana. Animacija – šta od toga napravite. Pokloni – skromni i neophodni. Danas je proslava rođendana stvar prestiža, a bar sa ciljem da se dete seti tog dana. Zato što se ne pamte konfete i savršeni toaleti, već osećanja i ljudi.

Nije bilo 'mode za trudnice'

Nekada su sve trudnice nosile iste stvari – samo da je široka i udobna. Danas postoji neka vrsta pritiska da morate izgledati 'moderno', čak i u poodmakloj trudnoći. Fotografije trudnica koje pokušavaju da izgledaju zanosno u 9. mesecu preplavljuju društvene mreže namećući drugačije standarde i pravila. A pravila su – ako se brinete o sebi, nećete nositi staru muževljevu duksericu već modernu trudničku garderobu.

Nije bilo stalnih saveta o bezbednosti

Od toga šta jesti u trudnoći do toga koje autosedište koristiti – savetima o bezbednosti kada je u pitanju današnje roditeljstvo nema kraja... Na stranu što ono što je juče bilo bezbedno danas više nije tako. Naročito kada je u pitanju uvođenje čvrste hrane za bebe.

Opet, sjajno je što smo svesni značaja bezbedne vožnje i šta je, a šta nije bezbedno za našu decu. Odlično, ali ponekad je tako teško sve pratiti i primeniti.

Ovo verovatno nije tačno. Među ljudima je uvek bilo onih koji su bili uznemireni i vešto skrivani. Razlika je u tome što smo danas, zahvaljujući medijima koje je nemoguće potpuno cenzurisati (poput društvenih mreža), svakodnevno izloženi informacijama o tome. Roditelji nisu znali, pa su nas puštali same u parkove, na žurke, da šetamo od škole do kuće. Jer ono što ne znaš te ne boli.

Domaći zadatak je bio jednostavniji i jasniji

Krajem prošlog veka domaći zadaci su se radili bez interneta, dodatnih izvora, osim udžbenika. I većina roditelja nije imala mnogo posla s tim, uvek prateći mantru – ja sam završio svoju školu, ti svoju. Možda je to ponekad bio način da se izbegne obaveza prema deci u vezi sa školom, ali su svakako verovali da rade pravu stvar. I niko ih nije naterao da se osećaju krivim što će biti odgovorni za budućnost svoje dece.

Deca su se sama zabavljala

Nekad su mame po čitave dane ostavljale decu da se sama igraju, što je značilo da su se deca igrala u dvorištu ili komšiluku dok im ne bi bilo dosta ili dok ne bi bilo vreme za ručak ili večeru. Danas, dece na ulicama gotovo i da nema, komšijski odnosi mahom su zahladnjeli, a roditelji osećaju obavezu da njihovo dete satima bude animirano aktivnostima koje razvijaju inteligenciju.

Možemo mnogo toga zameriti bakama i dekama današnje dece, našim roditeljima, ali ostaje činjenica da su vjerovali da rade najbolje što mogu. A često su i bili u pravu.

,

(Espreso/Stil/Zelena učionica)