KAD PREĐETE 50. GODINU, NA OVO OBAVEZNO MORATE POVESTI RAČUNA: U pitanju je zdravlje, može biti OPASNO

U 50-im godinama dostižemo starosnu prekretnicu i zaslužujemo da se osećamo fantastično. Svi želimo da imamo dug i zdrav život i da ostanemo jaki, aktivni i puni energije kako starimo. Bez obzira na to koliko imamo godina, određene navike ključne su za dobro zdravlje i život bez bolesti.

Kako godine prolaze, od suštinske je važnosti da nam zdravlje bude prioritet kako bismo maksimalno iskoristili sve što nam život nudi.

Zdravlje mozga

Ući ćemo u pedesete godine sa više moždanih funkcija nego što smo ih imali kada smo bili 25-godišnjaci. Iako će možda malo pasti oko 55. godine, nemojte da vas to obeshrabri. Neki stručnjaci veruju da samo razmišljanje o tome da ćemo mentalno usporiti kako starimo do toga može i da dovede. Jedan od načina da sačuvamo bistrinu mozga (i memoriju) jeste da konzumiramo mediteransku ishranu koja je bogata voćem, povrćem, integralnim žitaricama i zdravim mastima poput maslinovog i ulja repice.

Mentalno zdravlje u 50-im godinama

Skoro 95 odsto ljudi koji imaju 50 ili više godina kažu da su „zadovoljni” ili „veoma zadovoljni” svojim životom. Ali kod žena, promena hormona u menopauzi može izazvati i promene raspoloženja. Isto tako, bolest i obilna upotreba alkohola mogu da povećaju verovatnoću da postanemo depresivni. Ali, postoji jedna jednostavna strategija za poboljšanje raspoloženja: manje sedite i više se krećite. Šanse za nastanak problema sa mentalnim zdravljem veće su ako sedimo više od 7 sati dnevno ili ne vežbamo.

Imuni sistem

Može da bude da se imuni sistem sporije bori protiv virusa, bakterija i drugih izazivača bolesti. Takođe je veća verovatnoća da će sam sebe slučajno napasti. Naš organizam više ne stvara onoliko ćelija „boraca” za uništavanje infekcija kao nekada. Zbog svega ovoga, veća je verovatnoća da dobijemo grip, upalu pluća ili tetanus, što je još jedan razlog više da se redovno vakcinišemo.

Sluh u 50-im godinama

Kod oko 40 odsto osoba starijih od 50 godina dolazi do slabljenja sluha. Osim prirodnog starenja, od značaja mogu da budu geni, ali i neki zdravstveni problemi, kao što su visok krvni pritisak, kardiovaskularne bolesti i dijabetes koji vremenom mogu uticati na naš sluh. Ako vas to brine, zakažite test sluha. Ljudi koji ne čuju dobro skloniji su povlačenju iz društva i depresiji

Kosti

Kada smo mlađi, naše telo zamenjuje istrošene koštane ćelije novim, jakim. Kada smo u 50-im godinama, imamo više tih istrošenih koštanih ćelija nego onih novih koje mogu da ih zamene. To znači da naše kosti prirodno postaju slabije. Da bismo ih zaštitili, treba da jedemo hranu bogatu kalcijumom i vitaminom D. Aerobne aktivnosti sa opterećenjem (hodanje, ples, aerobik slabijeg intenziteta, penjanje uz stepenice…) i vežbe otpora (planinarenje i dizanje tegova) mogu da pomognu da kosti ostanu jake. Takve vežbe direktno utiču na kosti nogu, kukove i donji deo kičme kako bi se usporio gubitak minerala.

Šta se dešava sa mišićima u 50-im

Nakon što napunimo 50 godina, brže počinjemo da gubimo mišiće. Može da oslabi i naša fizička snaga. Najbolji način da se ovo zaustavi jeste da dižemo tegove ili radimo vežbe za snagu, kao što su iskoraci i čučnjevi 2 do 3 puta nedeljno. Ne samo da ćemo izgraditi više čiste mišićne mase, već ćemo poboljšati i osećaj ravnoteže, što će nam dobro doći kako starimo.

Zglobovi

Tkivo i hrskavica koji štite zglobove vremenom počinju da se stanjuju, a posledice ćemo osetiti u 50-im godinama. (Kod muškaraca to može i ranije da se primeti.) Da bismo sprečili bol u zglobovima i artritis, treba da počnemo od svog držanja. Kada se pognemo, vršimo pritisak na zglobove. Takođe važno je da vodimo računa o svojoj težini, jer višak kilograma može da izvrši pritisak na naše zglobove. Takođe, pijte puno vode. Kada ste žedni, vaše telo izvlači tečnost iz zglobnog tkiva.

Kakvo nam je srce u 50-im godinama

Kada dostignete 50, šanse za srčani udar se povećavaju. Vežbanje može pomoći da srce i krvni sudovi budu zdravi, a cilj treba da bude najmanje 30 minuta aktivnosti što je češće moguće. (Računaju se čak i kratke šetnje.) Pokušajte da svoju težinu i krvni pritisak držite u normalnom opsegu, a ako niste prestali da pušite, sada je pravi trenutak. Dim cigareta je glavni uzrok srčanih bolesti.

Kosa

Otprilike kada navršite 50 godina, kosa može početi da se proređuje, posebno kod muškaraca. Verovatno će početi i da sedi, u zavisnosti od etničke grupe i porodične istorije. Kosu uvek možete da ofarbate ako mislite da vam boja . Lekar može da vas informiše o lekovima ili operaciji transplantacije kose.

Koža

Svako oštećenje od sunca koje smo imali kao bezbrižno dete sada će se otkriti. Možda ćemo primetiti staračke pege i moraćemo da obratimo pažnju na znake raka kože. Ako niste zaštitili svoju kožu kada ste bili mlađi, nije kasno da počnete. Svakog dana koristite kremu za sunčanje sa najmanje 30 SPF i svake godine proveravajte stanje svoje kože zbog raka kože. Koža će verovatno postati suvlja i lako će se iritirati. Ovlaživač bez mirisa (ne losion) može da pomogne.

U 50-im godinama dolazi do promene vida

Ako čkiljite dok gledate u telefon, to je zato što s godinama sočiva u očima postaju čvršća. Ona više ne mogu brzo da se prebace sa fokusa u daljini na pogled izbliza. Naočare, kao što su one za čitanje koje kupujete bez recepta, mogu da pomognu, međutim, najbolje je prvi put otići na pregled kod oftalmologa. Što smo stariji, to će nam se vid više menjati, pa je dobro da redovno idemo na preglede.

Menopauza

Prosečna starost žene kojoj zauvek prestane menstruacija je 51 godina. Sa padom nivoa hormona možemo da primetimo talase vrućine i promene raspoloženja, kao i da nam je koža suva. Pošto sluznica vagine postaje tanja i suvlja, seks može da bude bolan. U tom slučaju treba razgovarati sa lekarom. Mnogi tretmani, od antidepresiva do hormonske terapije, mogu da pomognu. Promene životnih navika, u koje spadaju dovoljno sna i korišćenje lubrikanta tokom intimnih odnosa, takođe mogu biti od velike pomoći.

(Espreso/eklinika)