oprez!
KADA JE MLADEŽ OPASAN? Evo kako da obavite SAMOPREGLED i javite se lekaru ako OVO PRIMETITE !
Većina mladeža je bezopasna, ali treba obratiti pažnju na njihove promene. Melanom ne nastaje samo od mladeža već u 70 odsto slučajeva na neizmenjenoj koži zato je samopregled kože i poseta dermatologu važna
Leto je vreme kad je naše telo više izloženo sunčevim zracima posebno kad smo na letovanju. Tokom boravka na plaži važno je zaštiti mladeže na našem telu. Šta su uopšte mladeži, kako nastaju, na koje treba da obratimo pažnju i koliko često treba da idemo na pregled kod lekara.
Odgovore na ova, ali i brojna druga pitanja vezana za mladeže za Srećnu republiku daje dr sci. med. Aleksandra Vojvodić dermatovenerolog ekspert za mladeže i promene na koži.
Šta su mladeži?
Mladeži su benigne promene na koži koje mogu biti tamni ili u boji kože, u ravni kože ili iznad nje, veličine od 1 milimetra pa do više od 50 cm zauzimajući veliku površinu tela. Mladeži mogu biti urođeni ili stečeni tokom života, a njihov broj zavisi prvenstveno od genetskih faktora, ali i od izlaganja UV zračenju i imunološkog statusa organizma.
- Mladeži koji su opasni su displastični mladeži neobičnog izgleda koji su vidljivi golim okom, a dermoskopski pokazuju znake nepravilnosti. Osoba može imati jedan ili veliki broj ovakvih mladeža koji se najčešće prate ili, u zavisnosti od procene dermatologa, uklanjaju hiruškim putem uz PH – objasnila je dr Vojvodić.
Ona je istakla da osim mladeža mogu biti opasne sve pigmentne i nepigmentne promene na telu koje su novonastale i koje se menjaju.
- Melanom, najmaligniji tumor kože, ne nastaje samo od mladeža, čak mnogo češće u 70 odsto slučajeva nastaje na neizmenjenoj koži. Zato je samopregled kože jednom mesečno izuzetno važan kao i poseta dermatologu radi dermoskopije odnosno stručnog pregleda – dodala je ona.
Smatra se da su najugroženiji su ljudi svetle puti, međutim kako ističe dr Vojvodić, s obzirom na visok nivo UV zračenja i učestalost melanoma i kod osoba tamnijeg tena može se reći da bi svi ljudi trebalo da budu oprezni.
- Riziku su najviše izložene osobe svetle kože sa zelenim ili plavim očima, crvenim pigmentom u kosi. Oni nemaju pigment melanin u dovoljnoj količini koji je u mogućnosti da zaštiti DNK njihovih ćelija (čemu između ostalog ovaj pigment i služi), pa je DNK “ogoljen” dostupan UV zračenju. Kao posledice toga nastaju mutacije i tumori - objasnila je naša doktorka.
Kao izgleda samopregled?
Na naše pitanje na kom delu posebno trebamo da obratimo pažnju na izgled mladeža dr Vojvodić je rekla da pregledamo celu kožu. Vrlo je bitno da se rano uoče novonastale pigmentne ili promene postojećih mladeža.
- Samopregled se radi ispred ogledala i pomoću jednog manjeg ogledala. Prvo se pregleda koža trupa napred i pozadi u ogledalu, podignu se ruke i pregleda se koža bočnih strana trupa, zatim cele nadlaktice, podlaktice, šake, natkolenice, potkolenice, stopala, zadnja strana vrata, kosmati deo kože glave, leđa, regiju gluteusa. Prilikom samopregleda može da pomogne i neko od članova porodice. Ukoliko se primeti nova promena ili izmena postojeće odmah se treba javiti dermatologu – naglasila je ona.
Kako izgleda mladež koji ukazuje na neki problem i kad treba da se obratimo lekaru?
- To možemo najlakše da zapamtimo kroz ABCDE pravilo: A- asimetrija odnosno ukoliko jedna polovina mladeža nije simetrična drugoj; B- (engl. Borders) odnosno ivice koje su nepravilne ivice i nejasne. C je (engl. Color) iliti boja i kad mladež ima više od dve boje, promena ili gubitak boje, plave nijanse. D je dijametar odnosno veličina mladeža. Melanomi su najčešće veći od 6 mm mada mogu biti i manji. E je elevacija/evolucija tačnije rast mladeža ili promena na koži koja se menja po obliku, veličini, boji, raste iznad nivoa kože. Ukoliko se uoči bilo koju od ovih promena odmah da se javi dermatologu – posavetovala je naša doktorka.
Pregledi kod lekara
Prema rečima dr Vojvodić preventivni pregled kod lekara jednom godišnje se preporučuje svima posebno i češće osobama svetle puti, onima koji imaju veći broj mladeža, svima koji su goreli na suncu posebno u detinjstvu kako bi se na pregledu evidentira značajnija oštećenja kože od sunca.
- Pregledi se posebno preporučuju osobama koje su ranije koristile solarijume ili fototerapiju (UVA), ukoliko imaju pozitivnu ličnu ili porodičnu anamnezu o tumorima kože, ukoliko su na nekoj imunosupresivnoj teraiji nakon transplantacije ili usled nekog autoimunskog obolenja… Učestalost pregleda određuje dermatolog ali je preventivni dermoskopski pregled jednom godišnje uglavnom dovoljan kad je sve u redu – rekla je ona.
Dr Vojvodić naglašava sa godinama učestalost svih tumora kože raste zbog, kako se smatra, kumulativnog štetnog dejstva UV zraka ali i ostalih faktora.
- Starije osobe često imaju veliki broj seboroičnih keratoza i drugih benignih promena na koži pa je uočavanje nove promene često otežano prilikom samopregleda. Zato je dermoskopski pregled kože kod osoba starije životne dobi izuzetno važan – pojasnila je naša doktorka.
Kad su u pitanju mlađi od 15 godina, odnosno deca redovni pregledi i kontrole kod dermatologa su obavezni kod mališana koji imaju džinovske kongenitalne nevuse veće od 10 cm, kao i sva deca sa novim mladežima, pigmentnim ili ružičastim nepigmentnim ukoliko ove promene brzo rastu.
Zaštita tokom leta
Tokom leta, posebno kad smo na plaži, potrebno je od sunca zaštiti celu kožu ne samo mladeže.
- Korišćenje krema sa visokim zaštitnim faktorom SPF50+, UVA, UVB i na pravilan način je veoma bitno. Znači, pola sata pre izlaganja suncu dobro se namazati a zatim nanositi kremu na svaka 2 sata i odmah po izlasku iz vode u dovoljnoj količini. Nošenje zaštitnih naočara, šešira, odeće sa UV zaštitom, kao i izbegavati izlazak na sunce u periodu od 10 do 16 sati se svakako preporučuje. Važno je imati na umu da je UV zračenje prisutno i u gradu, ne samo na moru, planini i odmoru. Uvek moramo da se štitimo. Takođe, staklo nema UV zaštitu a potvrda dobre zaštite kože od sunca je njeno netamnjenje – istakla je dr Vojvodić.
Da bi se zaštitio kosmati deo glave preporučuje se nošenjem šešira i kačketa posebno onih sa UV zaštitom.
Na naše pitanje kad se hiruškim putem uklanja mladež i da li je ova intervencija bolna, dr Vojvodić je ukratko opisala kako to izgleda.
- „Bolje ne dirati mladež“ je vrlo loša predrasuda, naprotiv! Ali to treba da se uradi na pravi način. Ukoliko je potrebno da se ukloni mladež ili pigmentna promena to je neophodno učiniti hiruškim putem uz PH nalaz. Intervenciju radi dermatolog ili hirurg. Radi se u ambulantnim uslovima, u lokalnoj anesteziji i sama intervencija je prilično brza i jednostavna. Stavljaju se končići koji se skidaju u zavisnosti od regije kože za 7-14 dana. Mladež se šalje na PH analizu. Oporavak je brz i pacijent može normalno da radi uz poštedu od težih fizičkih aktivnosti nekoliko dana - zaključila je dr Vojvodić.
Kako prepoznati promene na mladežu
- asimetrija odnosno ukoliko jedna polovina mladeža nije simetrična drugoj
- ivice koje su nepravilne ili nejasne
- promena boje odnosno kad mladež ima više od dve boje, gubitak boje ili plave nijanse mladeža
- veličina mladeža zato što su melanomi najčešće veći od 6 mm mada mogu biti i manji
- rast mladeža ili promena na koži koja se menja po obliku, veličini, boji, raste iznad nivoa kože
(Espreso/Srećna Republika)