STARI RIMLJANI SU JE SMATRALI ELIKSIROM DUGOVEČNOSTI: OVA biljka je prirodni ANTIBIOTIK, nema šta ne leči!

Salvija, kadulja ili žalfija, sve su to nazivi za ovu plemenitu biljku (označava mudrost), koja se rado koristi u farmaciji, medicini, industriji kozmetike, kulinarstvu.

Sa ovom biljkom su bili upoznati stari Rimljani i koristili je u lečenju raznih bolesti, za koncentraciju, pojačanje pamćenja, a smatrali su da može doprineti ljudskoj dugovečnosti.

Pozitivno utiče na procese varenja, žalfija se primenjuje za relaksaciju, kod napetosti, nervoze, nervne iscrpljenosti, kao tonik kod umora, oslabljenog imuniteta, slabe koncentracije i pamćenja.

Žalfija se koristi u vidu čaja, tinkture, etarskog ulja.

Čaj od žalfije je korišćen kod upala grla, ždrela, promuklosti, čak i kod upala unutrašnjih organa.

Za žalfiju možemo reći da je bila pravi antibiotik.

Takođe se primenjuje za regulaciju znojenja, kod reumatizma.

Listovi žalfije su korišćeni za negu usne duplje čišćenje zuba i desni.

Primenjuje u kulinarstvu kao začin, ukus žalfije je blago gorak.

Regije u svetu gde se češće koristi u kulinarstvu jesu sever Italije, Provansa u Francuskoj.

Dodaje se kao začin uz pastu, jela od pirinča, jela od ribe, mesa, uz divljač.

Interesantno je žalfija ne gubi ukus prilikom termičke obrade. Upravo se u Italiji listove žalfije prže na puteru uvaljani u jaja i služe kao prilog uz vino.

Sveža žalfija se ne koristi kao začin.

Osušeni listovi se koriste za pravljenje čaja.

(Espreso/Danas)