RAT U UKRAJINI ODGOVORA KATARU: Jedna od najbogatijih država na planeti postaje JOŠ BOGATIJA

Zbog ruske invazije na Ukrajinu mnoge zemlje odustaju od ruskog gasa, posebno nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin prekinuo isporuke gasa Poljskoj i Bugarskoj i naredio da se gas plaća u rubljama. Zato se okreću alternativama, a jedan od njih je i Katar, koji su proteklih nedelja posetili najviši zvaničnici Evropske unije. U Dohu su došli sa jasnom porukom: „Potreban nam je vaš gas što je pre moguće“.

Već se očekivalo da će izvoz energije Katara dostići 100 milijardi dolara ove godine, prvi put od 2014, na osnovu trendova u prvom kvartalu, prema proračunima Bloomberga. To će mu omogućiti da potroši još više na globalnim berzama i da ostvari svoje spoljnopolitičke ciljeve, uglavnom kroz svoj državni fond od 450 milijardi dolara. U međuvremenu, katarska vlada očekuje ekonomski podsticaj od 20 milijardi dolara od održavanja Svetskog prvenstva.

Tako će Katar postati još bogatija država nego što je bio do sada, ali će i povećati svoju moć na način koji se pre godinu dana činio malo verovatnim.

Želja Evrope za tečnim prirodnim gasom dolazi nakon što je Katar pokrenuo projekat vredan 30 milijardi dolara za povećanje izvoza za 60 odsto do 2027. Dodatna potražnja znači veću konkurenciju među kupcima za dugoročne ugovore o snabdevanju i, najverovatnije, bolje uslove za Katar. Pre izbijanja ukrajinskog rata, neki analitičari su sumnjali da će biti dovoljno posla da se opravda plan proširenja. Sada Katar govori kupcima o još većoj ekspanziji.

- To je neverovatna prilika. Katar će biti jedan od najvažnijih izvoznika gasa, za koje će tržište verovatno biti veoma snažno u godinama koje dolaze, rekla je Karen Jang, viši naučni saradnik Instituta za Bliski istok u Vašingtonu.

Ovo je prava prekretnica za Katar i njegovu populaciju od manje od 3 miliona ljudi. Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i njeni saveznici proveli su više od tri godine pokušavajući da ekonomski unište Katar jer je bio previše blizak regionalnim islamističkim grupama i Iranu. Pandemija koronavirusa snizila je cenu gasa na rekordno niske, ubrzavajući ono što su mnogi rekli da je neizbežan trend prelaska potrošača sa fosilnih goriva na čistiju, obnovljivu energiju.

Međutim, ekonomski bojkot je gotov i evropske cene gasa su blizu istorijskih maksimuma. Oni su se više nego učetvorostručili u protekloj godini zbog rastuće potražnje nakon pandemije, a zatim zbog ruske invazije na Ukrajinu.

Šeik Tamim bin Hamad Al Tani je tražen u SAD i Evropi. Na sastanku u Beloj kući sa predsednikom Džoom Bajdenom krajem januara – nedeljama pre rata – njih dvojica su razgovarali o „osiguranju stabilnosti globalnog snabdevanja energijom“.

Bajden je opisao Katar kao „glavnog saveznika van NATO-a“, delom zato što je Doha pomogla SAD da se evakuišu iz Avganistana, iako je gas bio glavni u njihovim pregovorima. Ovo je u suprotnosti sa tenzijama između Bele kuće i Saudijske Arabije i UAE zbog njihovog odbijanja da povećaju proizvodnju nafte i pomognu snižavanju cena.

A Katar već žanje plodove ove krize. Očekuje se da će ekonomija vredna 200 milijardi dolara ove godine porasti za 4,4 odsto, najviše od 2015. Bruto domaći proizvod po glavi stanovnika će skočiti na skoro 80.000 dolara, blizu nivoa Kajmanskih ostrva i Švajcarske.

Sada je pitanje šta će Katar uraditi sa svim tim prihodima. Predlaže se da on ne samo da će dublje zaroniti u globalna tržišta akcija, već i spoljnu politiku koja nije uvek bila u skladu sa njegovim saveznicima u SAD i Evropi. Veliki deo novca biće iskorišćen za jačanje katarskog državnog fonda, tvrdi osoba koja je upoznata sa tim. Ovo bi omogućilo Upravi za investicije Katara, koja je već veliki investitor u kompanije od Barclais Plc do Volksvagen AG, kao i u nekretnine u Njujorku i Londonu, da ubrza svoj prodor u tehnološke akcije.

Bonus video:

(Espreso/Večernji list)