Izašla sam pijana u miniću u centar Beograda: Izvatali su me, napadali su me, ali to nije bilo najgore od svega! (VIDEO)

Pored mene su prošle dve devojke, odmerile me od glave do pete, uputile mi svoje najosuđivačkije poglede i prokomentarisale me sa “Strašno na šta liči”!

Potom sam stigla do taksi stanice kod Palate Albanije i tu me primete dvojica mlađanih taksista. Kršni momci, u najboljim godinama, nisu ni loše izgledali, moram priznati.

Ušli smo u neku spiku, pitali me gde sam bila, gde idem, kako se zovem, gde živim i čime se bavim. Samo sam čekala da izvade i leksikon pa da se upišem, ali nismo pričali ni pet minuta i odmah su mi uzeli broj, rekli da hoće da se druže sa mnom i pomazili me po dupetu, verovatno za srećan put. Pa dobro, fini neki momci - makar znaju da poklone devojci malo pažnje… Osećate ironiju, zar ne?

Epilog moje pijane avanturice je da, očigledno, u Srbiji ako vam nešto fali, niko vas neće ni pogledati, samo će okretati glavu na drugu stranu praveći se da ne postojite, pa vam ostaje samo da molite Boga, Budu, Alaha, sajentologe Toma Kruza ili ko zna u šta već verujete, da vas nikakva muka nikad ne zadesi tj. držite se principa: Pu pu daleko bilo.

Još je gora varijanta da naletite na one koje vašu muku, slabosti i nedostatke žele da iskoriste i ne prezaju ni od čega kako bi dobili malo zabave.

Izgleda da je svima preko glave onih ljudi “Da li volite pozorište”, “Da li imate 100 dinara sad sam izašla iz bolnice”, “Deset dinara za pivo” i ovako mogu da nabrajam do sutra, pa smo već uveliko oguglali na razne, velikom većinom, nemile prizore koje viđamo po ulicama.

A što se pijanaca tiče, oni nam dođu kao golubovi, svakodnevna pojava na ulicama našeg glavnog grada, od kojih se svi groze i sklanjaju jer prenose razne boleštine.

Pa kako, molim vas, da je ne prenesem? Šta da rade mladi u Srbiji osim da piju i da se drogiraju? Nemaju para, posao, devojku, dečka, imaju dva matorca na gajbi i najverovatnije babu, a svi su izgledi da se to u narednim godinama neće menjati, već će na ulicama biti sve veći broj letećih pacova.

I da - izgleda da nema više pravih bolesnih ludaka, samo su sitne jajare ostale, manijaci su se izgleda asimilovali sa okolinom, pa su u Srbiji postali ugrožena vrsta.

E to nisam znala ni ja niti moji roditelji! Tako da opušteno, samo cirkajte, ništa vam se neće desiti, u najgorem slučaju ogrebaćete se za malo seksa sa nekim idiotom, dobiti neku polno prenosivu bolest, probuditi se nasred ulice gde ste i zaspali, jer vas niko neće dirati, vratiti se gajbi i onda će sve to baba pozlatiti.

(M.I.)