PITALA SRBE KOJIM METODAMA SE SLUŽE ŠKRTICE: Čini se da nema veštijeg od našeg naroda u štednji, ODGOVORI šokirali!

Kada je reč o štednji i spajanju "kraja sa krajem" čini se da nema veštijeg od našeg naroda. Poučeni nemaštinom i rastom inflacije tokom godina naučili smo kako da potrošimo poslednju kap deterdženta ili šampona iz boce, recikliramo iskorišćene kese, dotrajale predmete i garderobu, ali i navikli da se odričemo raznih stvari zarad uštede.

Nasuprot tome, često čujemo priče o imućnijim ljudima iz Srbije ili dijaspore čija "štednja" može da se okarakteriše kao sebičluk. Takva diskusija nedavno se povela na forumu "Redit", kada je jedna korisnica upitala koji postupci ljudi, koji pokušavaju da uštede na nečemu, se graniče sa sebičlukom.

"Škrtice, stipse i sl. Čiji postupak u pokušaju da uštedi na nečemu vas je ostavio bez teksta? Nešto što vi nikada ne bi mogli da uradite? Znam da život u Srbija zna da bude težak u smislu finansija ali ponekad se pitam, gde su granice u uštedama kad neko ima iole normalna primanja? Jednom prilikom, gosti su mi komentarisali kako su mi vrata frižidera okrenuta na pogrešnu stranu, ja onako zbunjena - kako to? Kažu, pa vidi se odavde šta sve imaš u frižideru, pa može neko da ti traži (isti ljudi koji kad im odeš u goste nude samo kafu i vodu sa česme, a oboje fino zarađuju)", napisala je autorka posta.

Nekolicina korisnika odmah joj je skrenula pažnju da postoji razlika između sebičluka i racionalnog razmišljanja, naročito kada je reč o bacanju hrane ili bacanju novca na nepotrebne stvari.

"Drugarov deda, kad smo bili klinci. Kupi jednu lizalicu tom drugu i njegovom rođenom burazeru, da podele", "Najveće škrtice, stipse i sl. sam sreo dok sam radio kao prodavac i serviser mobilnih telefona i opreme! U tih 10 i kusur godina mi je toliko ljudi došlo sa najnovijim i najskupljim telefonima da kupe nov usb kabal, punjač ili slušalice i traže najjeftiniji koji ima da se kupi koji su bili oko 500-600din, jer su im originali bili preskupi a one najbolje zamene, tj. kopije od 1500-2000din isto bile skupe. Pa se vrate posle par dana jer taj kabal koji su kupili slabo puni, ili slušalice se slabo čuju, a to im je bilo i rečeno pre kupovine i žale se kako sam im prodao loš proizvod iliti ih za***ao!!! I kad im opet ponoviš sve i opet ponudiš drugi, bolji uz doplatu, neće i opet uzmu taj jeftiniji sa izgovorom: "Nek' se puni preko noći" ili mu sad ne smeta slabiji zvuk! A zbog popravke, zbog razlike u ceni od 5 evra su mi govorili kako ima jeftinije na nekom drugom mestu,a taj servis se nalazi u drugom kraju grada i gde da bi otišao ima da izgubi pola dana! Ali za 5 evra! i u Tunguziju bi otišao samo da plati manje!", krenuli su da prepričavaju svoja iskustva korisnici.

Ni priče o prijateljima koji su u skupim automobilima izašli u restoran ili na piće koje nisu imali da plate nisu izostale, kao ni one o čarima "uštede" i načinima da se "razvuče" dinar tokom studentskog života.

"Ćale od drugarice koristi istu flašu Taša koju je kupio 2005-2006. i kupuje isključivo deterdžent na točenje i sipa u tu flašu. Umesto džogera stavlja krpu na T dršku koju je sam napravio od par letvi", "Drugaricina cimerka u domu je kesicu od čaja koristila nekoliko puta, takođe talog od turske kafe što ostane samo je prelivala vrelom vodom i pila", "Cimer sa faksa merio da li mu neko koristi kupku i pastu za zube i konstantno nam gasio grejanje. Ortak se verio, izveo nas u grad, i 'ladno nije imao da plati, mi ga znači častili što se verio. Taj isti je jednom preskočio sto kao u holivudu jer je video 100 dindži na podu. Isti lik kad sam ga posle pola godine napeo da mi vrati 300 evra koje sam mu u sredu pozajmio do petka je rekao kako sam za***an za pare. Na nekom moru delili kupku i ludeo što puno trošim", svedoče Reditori.

Načini da se uštedi, čini se, ne zavise od zanimanja, prihoda, godina ili mesta stanovanja, a ponekad se dešavaju i na štetu drugih ljudi.

"Ortak zvao da šljakamo kod njega u voćnjaku, javio da ima rešetku za roštilj. Da mu šljakamo, kupimo piće i meso", "Na poslu žena je došla da kupi plastični džak koji košta 23,5 dinara. I kao "daj mi kesu da ubacim" i ja uzmem neku nasumičnu kesu iz neke prodavnice u kojoj sam kupio sok pre toga. I ona kao "ne tu masnu, daj mi te vaše iz radnje, sterilne". Reko okej ako ćeš tako i naplatim joj i kesu od dinar. Kako je pukla na mene, to je sramota što naplaćujete, reci gazdi da više neću ovde dolaziti. I nije uzela ni taj džak od 23,5 din.", "Moj komšija koji živi preko puta mene kuva kafu i nakon popijene šoljice kafe, onu gustinu sa dna stavi u neki filter, reč je o filterima za čaj, osuši ono kako bi kuvao opet. Pogodite jedno mesto gde ne pijem kafu. Penzioner je, živi sam, ima dva stana u Beogradu i radi kao vozač za lokalnu pekaru, dakle, pričamo o 4 izvora prihoda na jednog čoveka", "Kad su moji kupovali stan, dobili ključeve i ušli prvi put, sve su sijalice bile povađene", pišu korisnici.

Neizostavne su bile i priče iz cimerskog života, ali i "saveti" kako što jeftinije proći u stranoj zemlji.

"Moj nekadašnji cimer uzme praznu flašu od ulja, okrene je naopako i stavi na novootvorenu flašu, da i poslednja kap iscuri u novu flašu. Ima četiri flaše od deterdženta, kad kupi novu sipa po malo u te četiri i svuda doda vodu", "Riba je nosila vodu iz Srbije na more u Grčku. Stric tražio mom ćaletu da mu vrati za čokoladne bananice koje mi je kupio", "Sestri i meni je mama brojala listove sveske, posle škole, da se uveri da nismo nikome dali list... Jednom sam u prodavnici video čoveka koji skida listove sa paradajza, pre merenja", "Moja mama ima tipa 20-ak krpa koje uopšte ne koristi jer su lepe i nove i neće da ih uništi. Brišemo se rasparčanim pidžamama. Jesu lepe krpe, što jes' jes', ali nikad ovo nisam razumela. Jednom sam se našalila kad ona umre nećemo naslediti pare nego krpe", navodili su korisnici.

(Espreso/Blic)