"SA STOMAKOM DO ZUBA VOZILA SAM MUŽA DO KUĆE NJEGOVE LJUBAVNICE": Potresna ispovest samohrane majke (FOTO)

"Dve roze crtice. To je sve što smo želeli, čemu smo se nadali i za šta smo se molili. Bili smo spremni - kuća, pristojni poslovi, automobil, stabilna veza, sve što je nedostajalo bila je beba. 27. decembra 2017. saznali smo da očekujemo bebu koju smo toliko želeli. Uskoro će sve postati savršeno. Ili sam ja bar tako mislila. Čoveče, kako sam pogrešila!", započinje svoju priču Kerolajn Mičel, majka iz Severne Karoline.

U februaru 2018. muškarca za kojeg je mislila da će se udati uhvatila je sa drugom ženom.

"Tada sam bila trudna deset nedelja. "Ovo se ne dešava", ubeđivala sam sebe. Naša savršena porodica ne sme da se raspadne. Tugovala sam danima. Nisam jela. Nisam spavala, samo sam plakala i pitala se šta je pošlo po zlu. Šta li sam to uradila pogrešno? Nakon nedelju dana moj momak me je pozvao. Pitao me je da se vratim kući. Nevoljno sam to učinila. "Ovo je samo rupa na putu. Prevazići ćemo je", mislila sam", priseća se Kerolajn.

U martu par je saznao da čeka dečaka, dogovorili su se da se zove Hejs Vilijam, a odnos budućih roditelja se popravljao.

"Pravili smo planove da se preselimo u veću kuću i spisak želja za budućnost samo je rastao. Naš odnos je bio dobar i bila sam uverena da je "ono" stvarno bila samo rupa na putu. U junu je sve postalo još bolje. Gledali smo oglase za kuće i pronašli jednu koja nam se oboma dopala. Bili smo jedan korak bliže savršenoj porodici koju sam predstavljala na svojim društvenim mrežama. Ponovo nisam bila u pravu", iskrena je Mičel.

U tom trenutku Kerolajnin partner joj je saopštio da je pronašao posao koji će joj u budućnosti omogućiti da bude domaćica i provodi vreme sa svojim sinom. Jedina mana je bila što je bio udaljen dva sata vožnje.

"Insistirao je da ide, a ja nisam želela da propustim šansu da budem po ceo dan sa svojim detetom. Rekao mi je da će odsesti kod rođaka u kući i ja sam ga odvezla do tamo. Na rastanku sam ga poljubila, ali nešto jednostavno nije bilo u redu. Postala sam blago paranoična. Verujte onom osećaju u stomaku, ja mu nisam verovala. Ubrzo, čula sam od njegove porodice da nijedan njihov rođak ne živi u tom kraju gde sam ga ostavila. Zapravo, reč je o kući druge žene. Bila sam u kasnoj trudnoći, živela kod roditelja i radila puno radno vreme kao dadilja. Selidba mi je već stvarala stres i samo sam brinula da sve bude gotovo kada se moj sin rodi, a sada sam njegovog oca ostavila u kući druge žene", piše Kerolajn.

Taman kada je pomislila da je sa svojim bivšim partnerom zauvek završila, ponovo se pojavio u njenom životu.

"Tražio je da se vrati i ja sam ga pustila. Trebalo je da se razdvojimo još pre nekoliko meseci, ali u meni je još uvek živela nada da bi sve moglo dobro da funkcioniše. Da smo, možda, suđeni jedno drugom. 3. septembra 2018. rodio se mali plavokosi dečak. Konačno, moja savršena porodica je bila potpuna. Odnos sa njegovim ocem je bio bolji nego ikada i mislila sam da nam više ništa neće stati na put. U vreme kada se sudopera napunila flašicama, kanta za đubre pelenama, a neplaćeni računi počeli da se nagomilavaju, i mi smo počeli da se raspadamo", priseća se.

Hejsov otac ga je sve ređe posećivao i gotovo prestao da komunicira sa njim i njegovom majkom.

"Nisam želela sebi da priznam da sam sama u svemu, a bila sam. Nisam želela da razmišljam o sebi kao o samohranoj majci. U tome nema ništa loše i mene je odgajila jedna, samo nisam mislila da će se i meni dogoditi. U decembru 2018. sam presekla. Komunikacija i posete su prestale. Zvanično sam postala samohrana majka. Samohrana majka bez posla koja živi u kući svojih roditelja. Bila sam samohrana majka deteta koje su obe strane jedva dočekale. Hejsov otac je prestao da zove i šalje poruke, više nije tražio ni slike deteta i nisam dobijala nikakvu podršku od njega", kaže Kerolajn.

Posle nekoliko meseci zaposlila se u jednoj osiguravajućoj kući, pronašla malu kuću nedaleko od posla i činilo se kao da sve dolazi na svoje mesto.

"Bio je petak i radovala sam se što ću se za vikend konačno preseliti u svoju novu kuću. Otišla sam na posao i posle nekoliko sati uobičajenih zadataka, telefonskih poziva i drugih poslova, šefica je prišla mom stolu. Nagnula se, prošaputala: "Trebaće mi ključevi od tvoje kancelarije, otpuštena si" i ispružila ruku. Dala sam joj ključ pre nego što sam počela da se tresem, skupljam svoje stvari i suzdržavam se da ne zaplačem. Padala je kiša. Sedela sam u kolima i pitala se zašto mi se sve to dešava baš sada kad sam iznajmila kuću, upisala sina u novi vrtić, započela novi život...", iskrena je Kerolajn.

Otišla je po sina u vrtić i gutala knedle objašnjavajući vaspitačici šta se događa, kada joj je ona ponudila posao.

"Nemojte da me shvatite pogrešno, bila sam joj jako zahvalna, ali nisam mogla da zamislim kako hranim trogodišnjake, menjam im pelene i čitam priče za laku noć. Nisam mogla da živim od toga i potraga za poslom je ponovo počela. Našla sam drugu osiguravajuću kuću, odmah se sprijateljila sa šefom i dobila datum svog prvog radnog dana. Sve je opet krenulo nabolje. Tokom prethodne godine bila sam tamo gde nisam mogla ni da zamislim. Biti samohrana majka je teško, ali vredi. Postoje dani kada sam toliko besna što otac nije uz mog sina, kada se pitam šta da radim sa njegovim napadima besa, prljavim pelenama i svim troškovima. Ali onda mi se on nasmeje ili uradi nešto po prvi put. Tada samo sednem i kažem sebi da ja nisam ta koja propušta nešto, kada plače, plače zbog mene. Ja sam njegov svet i on je moj. Ja sam samohrana majka i to je najteža, ali i najlepša stvar na svetu. Najbolje tek dolazi", zaključuje Kerolajn svoju ispovest za "Lav Vot Meters".

(Espreso/Blic)