RUGALI SU JOJ SE ZBOG IZGLEDA, A BILA JE BOLESNA! Da bi prehranila decu, trpela je POGRDNI SMEH (VIDEO)

Meri En Bevan, rođena je u istočnom Londonu u Engleskoj 1874. Kada je počela da pati od akromegalije, dobila je titulu „najružnije žene“ na svetu. Rođena je u radničkoj porodici kao jedno od osmoro dece. Bila je medicinska sestra u bolnici, a u mladosti je bila zdrava, veoma lepa i privlačna.

Počela je da pokazuje simptome bolesti ubrzo nakon što se udala za Tomasa Bevana 1903. sa kojim je imala četvoro dece. Oduvek je želela da ima veliku porodicu, ali Tomas je iznenada umro 1914.

Počela je da pati od akromegalije, poremećaja uzrokovanog time što telo proizvodi previše hormona rasta, što takođe dovodi do izobličenja lica, što dovodi do njenog „ružnog” izgleda. Okrutno stanje izazvalo je i povećanje šaka i stopala. To je takođe promenilo njen oblik lica, pri čemu je lice Meri En ubrzo postalo veće i muževnije.

To je neverovatno bolno stanje u kome se i kosti i tkiva brzo povećavaju. Mučile su je strašne glavobolje i bolovi u mišićima i zglobovima. Nekada privlačna i slatka devojka promenila je svoj izgled do neprepoznatljivosti. Ova bolest se danas može lečiti, ali u to vreme to nije bio slučaj.

Zdravstveni problemi Meri En u početku nisu izgledali tako ozbiljni. Počelo je tako što njena burma više nije mogla da stoji na svom natečenom nožnom prstu, a ubrzo zatim broj cipela joj se povećao. Ali kako su otečeni prsti na nogama i stopalima prilično normalni nakon rođenja dece, kao i umor i problemi sa spavanjem, nije smatrala da se nešto neobično dešava.

Doktori u početku nisu imali pojma šta joj se dešava, ali kako je vreme odmicalo, pojavili su se novi simptomi. Ruke i stopala su joj postajale nenormalno velike, lice joj se drastično menjalo, koža sve deblja i grublja, a glas sve dublji i grublji.

Akromegalija, što je ova jadna žena imala, bilo je veoma retko stanje, svake godine se dijagnostikuje samo tri slučaja na milion ljudi. To je benigni tumor hipofize koji dovodi do promena u mnogim tkivima i organima. Danas se bolest uspešno leči operacijom, zračenjem hipofize, lekovima ili kombinacijom ovih metoda. Na nesreću Meri En Bevan, tada, početkom 20. veka, nije bilo leka ili uspešnog lečenja za bolest, što znači da je bila osuđena da živi sa njom i da trpi njene simptome i bol. Njena tada neizlečiva bolest postala je jedini izvor prihoda za udovicu i njenu decu.

Nakon smrti supruga, više nije imala novca da prehrani sebe i četvoro dece, pa je odlučila da iskoristi svoj izgled i prijavila se na takmičenje 'Najružnija žena', gde je i pobedila. Pojava Meri En izazvala je neljubazne komentare na ulici. Ali uprkos moralnim problemima ismevanja onih manje srećnih, ljudi su hrlili da je vide. Tokom godina bila je ismevana, vređana i ponižavana, ali je tako zarađivala za život. Novcem je obezbedila budućnost dece. Uvrede su bile vredne njenog bola jer su joj omogućile bolji život za nju i decu.

U to vreme nije bilo zakona koji su štitili ljude od diskriminatornog tretmana. Vidno 'unakaženu', tada je niko nije razumeo niti želeo kao normalnog zaposlenog.

Godine 1920. unajmio ju je Sem Gumperc da se pojavi u emisiji Dreamland na Koni Ajlendu. Bio je to oblik 'freak shova', u kojem je provela najveći deo svog života, sastavljen od ljudi sa raznim tegobama i abnormalnostima sa ciljem da zabavlja mase. Bilo je divova, patuljaka, bradatih dama, debelih ljudi, sijamskih blizanaca, tetoviranih mornara i drugih 'nakaza'... Nastupala je i za Circus Ringling Brothers do svoje smrti.

Emisije sa „nakazama“ datiraju još iz 16. veka u Engleskoj, kada su deformisani ljudi odlučili da stanu na kraj strahovima i da se pojave u javnosti. Takvi nastupi ubrzo su se proširili širom sveta i postali zabava za celu porodicu, uključujući i decu.

Tadašnja publika je volela da gleda „nakaze“ i da im se smeje, a Bevan je bio jedna od uspešnijih zvezda emisije. Publika ju je obožavala. Ostatak života provela je u cirkusu gde su joj se smejali zbog izgleda, samo da bi prehranila porodicu. Nažalost, zbog bolesti nije dugo živela i umrla je 1933. godine u 60. godini.

Izvor ove vrste zabave proističe iz medicinskog neznanja vremena i naroda, kao i ograničenja u načinu provođenja slobodnog vremena. Već sredinom 20. veka, usponom kinematografije i usponom medicinskog znanja i nauke, gubi se interesovanje za dosadašnje načine zabave.

Bevan je bila pacijent čuvenog neurohirurga dr Harvija Kušinga, koji je tada pokušao da objasni ljudima da je okrutno ismevati njen izgled i 1927. godine pisao časopisu Tajm, koji je tada podrugljivo objavio njene fotografije, da ova nesrećna žena ima priču to ne bi trebalo da izaziva podsmeh i radost. Objasnio im je kako je ranije ta ista žena bila lepa i zgodna, sve dok nije postala žrtva svoje bolesti poznate kao akromegalija.

Bonus video:

(Espreso/24sata.hr)