STERILISANI ''KOKAINSKI NILSKI KONJI'' PABLA ESKOBARA: Šta se krije iza TOGA? (VIDEO)

Kolumbijska vlada sterilisala je nilske konje koji su se neočekivano razmnožili, a koji su pripadali čuvenom narko-bosu Pablu Eskobaru.

Nekada su boravili na Eskobarovom luksuznom imanju "Hacijenda Napoles".

Do sada, vlasti su odobrile sterilizaciju 24 nilska konja, a oni se gađaju posebnim injekcijama koje sadrže supstancu "Gonakon".

- U pitanju je kontraceptivno sredstvo koje je efikasno i kod mužjaka i kod ženki - navodi se. Takođe, jeftinije je od hirurške sterilizacije.

Kako se navodi, to je složen proces, a stručnjaci sugerišu da životinjama treba dati tri doze.

Narko-bos je ilegalno uvozio egzotične životinje za svoj privatni zoološki vrt uključujući i takozvane "kokainske nilske konje", za koje se smatra da su najveće krdo nilskih konja izvan Afrike.

- Bilo ih je fizički teško premestiti pa su ih vlasti samo ostavile tamo, verovatno misleći da će uginuti, ali bez predatora u Južnoj Americi, nilski konji su se razmnožili - rekla je Natali Kastelblanko, biolog iz Kolumbije.

Prema rečima stručnjaka, nilski konji su počeli da se šire jednim od glavnih plovnih puteva u zemlji, rekom Magdalenom, a kolumbijski ekolozi kažu da su Eskobarovi nilski konji invazivna vrsta i da potiskuju domaću faunu.

Inače, većina životinja sa imanja premeštena je u zoološke vrtove širom Kolumbije.

Jedan od ekstravagantnih hobija ozloglašenog narko-bosa bilo je sakupljanje nilskih konja, kengura, žirafa, slonova i drugih egzotičnih životinja na ogromnom imanju gde je osamdesetih osnovao najveće svetsko carstvo kokaina.

Kada ga je policija 1993. godine uhvatila i ubila, mnoge životinje su zatvorene ili su uginule. „Kokainski nilski konji“ pokazuju kako invazivne vrste mogu da vrate izgubljeni svet. Ipak, nilski konji ostali su na imanju „Napoles“ zbog troškova i logističkih problema, ali i nasilja koje je u to vreme vladalo na tom području.

Pokušaji vlade da kontroliše reprodukciju nilskih konja nisu imali uticaja na rast populacije, pa se njihov broj u poslednjih osam godina povećao sa 35 na između 65 i 80.

Grupa naučnika upozoravala je da nilski konji predstavljaju veliku pretnju biodiverzitetu tog područja, a nisu bezbedni ni za život ljudi. Oni kažu da se moraju ukloniti jer bi do 2035. godine njihov broj mogao biti oko 1.500.

Ideja o uništavanju ovih životinja već je naišla na kritike. Bilo je negodovanja pre nekoliko godina kada su tri nilska konja odlutala iz kompleksa, a jednog su ubili lovci. Lokalno stanovništvo prihvatilo je nilske konje kao svoje, delom i zbog turizma i zarade koju donose dok lutaju imanjem pretvorenom u tematski park.

U jednoj studiji iz 2020. godine istraživača sa Kalifornijskog univerziteta u San Dijegu utvrđeno je da nilski konji menjaju kvalitet vode u kojoj provode veći deo svog vremena i u njoj vrše nuždu. Kako njihova populacija nastavlja da raste, mogli bi na kraju raseliti domaće životinje poput antilskih morskih krava.

Žive u plodnoj regiji koja se nalazi između Medeljina i Bogote, tačnije, u okolini Magdalene, najduže reke u Kolumbiji. Dan provode uglavnom u jezerima i vodotokovima, a noć lutajući beskrajnim travnatim pašnjacima. Za razliku od njihove matične Afrike, oni u Kolumbiji nemaju prirodnih predatora.

- Pre otprilike 10 godina shvatili smo da imamo ogromnu populaciju nilskih konja. Počeli smo da učimo kako je konstituisano stanovništvo da bismo videli da li postoji trenutno rešenje - rekao je Dejvid Eheveri-Lopez, istraživač u regionalnoj agenciji za životnu sredinu koja nadgleda nilske konje.

Iako se Eheveri složio da bi odstrel nilskih konja bilo najbolje rešenje, rekao je da šarm ovih životinja i vladina zabrana lova na njih komplikuju stvar.

(Espreso/24sedam)