NOVA SAZNANJA O OBJEKTU KOJI JE PRE 4 GODINE PROLETEO PORED NAS: Šta je u stvari OUMUAMUA?

"Oumuamua", objekat dug 400 metara pre četiri godine jurio je brzinom od 64.000 km/h uz stručno objašnjenje da je reč o odlomljenom komadu udaljene planete, ipak naučnici su tada otvorili novu dilemu koju treba razjasniti i jo jednom se pokrenulo pitanje: Da li smo mi zaista sami?

Havajsko ime je čudnovati objekat dobio i zato što ga je primetio istraživač Robert Verik koristeći se teleskopom Pan-STARRS-1 u havajskoj stanici Haleakali. Interesantno je kod ‘Oumuamue da njegova orbita ide daleko od glavnih planeta našeg sistema ,pa i Sunca, što bi bila uobičajena karakteristika asteroida u Sunčevom sistemu.

Nije sasvim jasno, međutim, što je zapravo ovaj objekt. Da li se možda o međuzvezdanoj kometi ili o svemirskom komadu leda?

Ili čak o olupini nekog vanzemaljskog svemirskog broda? Dva astronoma s američkog Univerziteta Arizona State ponudila su jedno sasvim logično objašnjenje.

"Oumuamua" je odlomljeni komad udaljene planete koji pripada nekoj zvezdi. Taj komad odlomljen je nekada davno zbog udara asteroida nakon što je krenuo na put kroz svemir, tvrde Alan Jackson i Steven Desch.

– Verujemo da je ovo naše istraživanje uzbudljivo jer smo vevovatno razrešili misteriju ‘Oumuamue" i možemo a logičnom verovatnoćom da ovaj objekat prepoznaomo kao komad egzoplutonovske planete, odnosno planete nalik na Pluton koji se nalazi negde u nekom drugom solarnom sistemu. Do sada nismo imali načina da saznamo imaju li drugi solarni sistemi ‘plutolike’ planete, a sada smo videli jedan njegov komad koji prolazi pokraj Zemlje – kaže dr. Descali.

Ne slaže se tek nekoliko astronoma da bi se moglo raditi o tačnom objašnjenju "Oumuamue", ali svi se takođe slažu kako je i dalje otvoreno mnogo pitanja.

Avi Loeb, ovaj izraelsko-američki naučnik zaslužan je za ove grane svetske nauke o čemu govori i najduža katedra Odeljenja za astronomiju Harvarda. Tako se njegove tvrdnje kako se sigurno radi o objektu vanzemaljskog porekla, solarnom jedru, anteni pa čak i svemirskom brodu ne mogu smatrati neozbiljnima. Nedavno je Loeb predstavio i projekt kojim će se tražiti takvi objekti, finansiran doniranim novcem – Projekt Galileo.

Korišćenjem postojećih i novih teleskopa sistematski će se tražiti tajnoviti objekti koji bi mogli biti i sateliti koji se skrivaju u Zemljinoj orbiti, međuzvezdani objekti, bilo da su prirodni bilo napravljeni, pa čak i nepoznati leteći objekti u Zemljinoj atmosferi.

– Počnemo li gledati, pronaći ćemo nešto novo – rekao je Loeb.

U “Extraterrestrial: The First Sign of Intelligent Life Beyond Earth” tvrdi kako je ‘Oumuamua neka vrsta vanzemaljske tehnologije. Nakon što je knjiga izašla, tvrdi Loeb, s njim je kontaktiralo nekoliko bogatih osoba koje su, bez nagovaranja, ponudile sredstva za takva istraživanje.

Četiri su pak donirale ukupno 1,75 miliona dolara, što je dovoljno da on i pokrene planove za takvo istraživanje.

Sastavio je istraživački tim u koji je uključeno nekoliko poznatih astronoma i istraživača iz drugih polja iako on priznaje da nisu svi kojima je prišao delili njegov entuzijazam.

"Naučna zajednica mora biti otvorenija. Tako se postiže napredak", rekao je za ugledni naučni časopis Science Loeb.

Kako je objašnjeno na stranicama Projekta Galileo, cilj je pokrenuti potragu za vanzemaljskim tehnološkim potpisima izvanzemaljskih civilizacija prikupljenima na različite načine na temelju naučnog istraživanja koje je transparentno i nezavisno potvrđeno.

Ovo istraživanje bilo bi komplementarno tradicionalnom istraživanju SETI, naučnom programu Search for Extraterrestrial Intelligence, samo što se ovde istražuju fizički objekti, a ne elektromagnetski signali povezani s izvanzemaljskom tehnološkom opremom.

Znači, Loeb ne smatra da radi nešto neobično, već samo nastavlja istraživanja na ona postojeća, kojima je takođe cilj potvrda postojanja izvanzemaljskog života, odnosno inteligencije, negde u svemiru.

U Projektu Galileo koristi će se postojeći i budući teleskopi poput opservatorijuma Vera C. Rubin u Čileu koji je upravo u izgradnji.

Cilj je, dakle, pronalazak još nekih objekata poput Oumuamue. Rano prepoznavanje takvih objekata moglo bi dati istraživačima više vremena da ih prouče nego ova dva meseca, koliko su imali da razgledaju Oumuamuu nakon što je otišao izvan dometa naših teleskopa. Nada je da će se stvoriti čak i svemirska misija kako bi se takvi ‘gosti’ proučavali i iz vrlo velike blizine. Pri čemu izraelsko-američki naučnik očekuje da će u tome učestvovati i druge svemirske i naučne agencije.

Takva je ideja, znači, kod ozbiljnog broja naučnika izazvala pozitivno uzbuđenje, pogotovo kod onih koji veruju u mogućnost izvanzemaljskog života u svemiru ili šansi da je on u nekom trenutku dotaknuo Zemlju na ovaj ili onaj način. Ideja presretanja nekog novog objekta sličnog ‘Oumuamui privlačna je sa naučne tačke. Ali, Loeb nije jedini koji razmišlja na takav način. Alan Fitzsimmons s Queen’s University Belfast, jedan od vodećih naučnika u istraživanju ‘Oumuamue koje je organizirao International Space Science Institutea, ističe kako već postoje mreže koje češljaju podatke prikupljene teleskopima radi pronalaženja međuzvezdanih objekata koji putuju prema našem svemiru.

Takođe, Evropska svemirska agencija radi na misiji Comet Interceptor koja bi trebala biti pokrenuta 2028., a koju će se postaviti u orbitu planeta čekajući da se pojavi prikladna meta, bilo da se radi o kometu bilo o međuzvezdanom objektu, pri čemu se neće brzati u zaključivanju.

Naučna zajednica jedva čeka na neko takvo otkriće, kaže Fitzsimmons. Da postoji i organizovan dosije o događajima koji ostaju neobjašnjeni pa se u njihovu slučaju ne može isključiti da se radi o izvanzemaljskim objektima, poznato je od prošlog meseca.

Tada je američkom Kongresu predočen izveštaj u kojem su predstavljena 144 takva događaja koje su zabilježili vojni ili obavještajni izvori neidentificiranih zračnih fenomena, odnosno – neidentificiranih letećih objekata. U tom je izveštaju zaključeno kako se verovatno radi o fizičkim objektima, a ne optičkim ili atmosferskim fenomenima, no podaci su prešturi da bi se zaključilo je li reč o nekakvoj vrsti otpada ili nefunkcionalne letjelice zemaljskog podretla koji bi možda bili i ostaci kakve tajne operacije neke od supersila. No, Avi Loeb nije ni očekivao da će se u nekom takvom dokumentu naći i priznanje kako se radi o izvanzemaljskom letećem sustavu ili nekom njegovu ostatku ili olupini.

Vlada je prekonzervativna organizacija da bi se nešto takvoga dogodilo, zapravo su oni najkonzervativnija organizacija – rekao je, pri čemu mu je jako zanimljiva izjava koja dolazi iz američke administracije prema kojoj oni i ne znaju što bi to bili neidentificirani zračni fenomeni.

Projektom Galileo nastojaće da napravi što je moguće oštrije fotografije eventualnih novih objekata koji uđu u Sunčev sistem.

Loeb se uzda u moć današnje tehnologije kojom je teleskopom sočiva promera jednog metra na udaljenosti od jednog kilometra moguće prepoznati detalj velik tek jedan milimetar. Takav je instrument moguće dobiti odmah, i to po cijeni ne višoj od 500.000 dolara. Njegov je plan postaviti na desetke takvih teleskopa na strateške položaje po zemaljskoj kugli čiji bi zadatak bio pregledavati nebo u potrazi za nekim novim zračnim fenomenima koje ne bismo odmah znati prepoznati.

A sve je zapravo traženje odgovora na pitanje jesmo li bili posećeni u 4,5 milijardi godina dugoj povijesti Zemlje. Onaj ambiciozniji cilj Projekta Galileo bavio bi se traženjem, i Loeb se nada, otkrivanjem nepoznatih satelita u Zemljinoj orbiti koristeći se tehnologijama umjetne inteligencije kako bi se lakše proučili podaci s postojećih teleskopa.

I opet je naučnik upozoren kako i takav sistem već postoji, iz očitih razloga američka vlada već koristi takve sofisticirane sisteme praktično cele orbite te može uočiti svaki predmet veći od 10 centimetara. Vojska u tom slučaju teško da bi nešto prepustila slučajnosti.

Loeb se ne da pa sumnje kolega naziva predrasudom. Ima dosta čvrst temelj za svoje razmišljanje jer teoretizira kako objekata iz drugih sistema ima u našem sistemu, u kojem su zaostali jer su izgubili energiju te ovde naprosto zapeli. Čak je 2019. prijavio otkriće prvog meteora međuzvezdanog porekla.

(Espreso/Večernji)