MISAONI EKSPERIMENT! Šta ako bi ljudi nestali sa lica zemlje i ostala sama pustoš?

Šta bi se desilo kada bi ljudi iznenada nestali sa lica Zemlje, kao u seriji „The Leftovers”?

To je tema kojom su se bavili urednici jutjub-kanala „Unveiled”, dve godine pre nego što je globalna epidemija koronavirusa povećala interesovanje za takve i tome slične sumanute, apokaliptične scenarije.

Prvo se osvrnuvši na destruktivni uticaj koji Homo sapiens ima na prirodne procese naše planete, konstatujući da bi sva ostala bića time verovatno „profitirala”, kao i sama Zemlja, ovaj misaoni eksperiment počinje haosom.

U stvari, ako bismo odjednom nestali, prosto isparili, postojao bi period strašne destrukcije tokom koje drugim živim bićima ne bi bilo nimalo lepo, jer ne bi imao ko da upravlja krećućim automobilima, autobusima, vozovima, avionima, mašinama, elektranama svih vrsta.

Nestala bi struja, mada bi hidroelektrane verovatno bez problema neko vreme nastavile da je proizvode. Usledile bi poplave izazvane prestankom rada podzemnih pumpi u gradovima u kojima je njihov rad neophodan, došlo bi i do izlivanja kanalizacije, ali to bi bio još i najmanji problem za planetu.

Mnogo veći problem predstavljale bi nuklearne elektrane koje bi izazivale katastrofe, kao i hemijske fabrike koje bi počele da ispuštaju ogromne količine toksičnih materija, jer bez struje ne mogu da ostanu stabilne.

Desetine milijardi domaćih životinja — pasa, mačaka, ptica, krava, svinja, ovaca, koza i drugih — ostale bi zarobljene i verovatno bi masovno poumirale, sem onih koje bi bile u stanju da se oslobode i izađu napolje, gde bi morale da otpočnu borbu za preživljavanje, od koje su mahom odviknute. Zajedno sa životinjama koje se trenutno nalaze u zoo vrtovima, čiji bi opstanak takođe zavisio od mogućnosti bekstva.

Na kraći rok, planeti se bez nas ne bi pisalo dobro.

Na duži rok, planeta bi prodisala.

Njeni novi gospodari, životinje, živele bi u skladu sa prirodom, budući da nemaju tendenciju da je zagađuju. Štaviše, posle dva veka, atmosfera bi počela da se hladi i vraća u normalno stanje; ozonski omotač bi se obnovio i pre toga.

Biljke bi se nesmetano širile, a zub vremena bi polako krunio sve tragove našeg postojanja, i kroz hiljadu godina ništa što smo napravili više ne bi bilo vidljivo; ono što bi preživelo bezbrojne požare, zemljotrese, oluje i druge prirodne nepogode, prekrilo bi rastinje.

Pogledajte video:

(Espreso/Telegraf)