"TO JE NEMOGUĆE"! JEDNA U STO LJUDI NA SVETU KOJI SU ALERGIČNI NA VODU: Čak joj i plakanje stvara PAKAO

"To je nemoguće", "Izmišljaš", "Kako možeš da budeš alergična na vodu kad smo sastavljeni od nje?", samo su neke od rečenica i pitanja koja Rejčel Vorik svakodnevno dobija.

- Kao dete sam jako volela da plivam. Svake nedelje smo išli na bazen i mogla sam da budem u vodi satima. Kad sam imala oko 12 godina, primetila sam promenu. Posle boravka u vodi osetila sam svrab. U početku je to bila samo jedna od stvari o kojima ne razmišljate, ali se do tinejdžerskih dana toliko pogoršala da je više ličila na osip od koprive, zajedno sa svrabom i peckanjem - započinje Rejčel za "Gardijan".

Tada je pomislila da je vreme za lekara, međutim, rečeno joj je da je u pitanju iritacija i kako bi trebalo da promeni sapun koji koristi.

- Osećaj peckanja se pogoršao. Upućena sam kod drugog lekara koji je znao šta je ovo - akvagena urtikarija, reakcija kože na kontakt sa vodom. Neverovatno retko stanje koje je zabeleženo u samo oko 100 slučajeva, a meni je rečeno da ga imam - svedoči Vorik.

Lekar je savetovao da tuširanje ograniči na jednom nedeljno. Problemi su se nastavili, a Rejčel je uskoro shvatila da će morati što pre da nauči kako da živi sa ovim stanjem.

- Kad se istuširam, osetim trnce nekoliko minuta pod kožom. Zatim napreduje do osećaja svraba, kao da mi nešto "žvaće" kožu iznutra. Počinje da gori i pojavljuje se osip. U zavisnosti od toga koliko sam bila u kontaktu sa vodom, može biti potrebno i do dva sata da se koža ponovo smiri. Umesto toga, pokušavam da se snađem sa brisanjem, koristeći vodu prokuvanu sa veštičjim lešnikom - objašnjava ona.

Kaže da joj je savetovano da izbegava kišu, pa nosi mantile kako bi se zaštitila, a ako ga slučajno nema pri ruci - mora što pre da se vrati kući.

- Čak i plakanje mi stvara problem. Ako zaplačem, koža postaje vruća, svrbi i otiče, pa izgleda kao da sam ubrizgavala botoks. Ne postoji lek za ovo stanje i iako može da se kontroliše, ne može se sa sigurnošću reći šta će funkcionisati kod kog pojedinca. Radim ono što mogu, pijem mnogo mleka da bih izbegla kontakt sa vodom, suprug mi pomaže da se prebrišem tapkanjem i probala sam da promenim temperaturu pod tušem ili da ne koristim sapun - ali ništa, pospešuju probleme. Pila sam i jake antihistaminike, ali samo su me uspavljivali - govori Rejčel.

Jedna nemačka tv kompanija, koja je čula za njene probleme, platila je troškove putovanja u Berlin u "Centar za alergije".

- Nadala sam se da će mi to pomoći, ali ispostavilo se da se radi o protraćenom putovanju. Pokušavala sam da postavljam pitanja, ali vremensko ograničenje je značilo da je gotovo nemoguće dobiti odgovore. Kada se kamere ugase ispada da moram da platim lečenje oko 1000 funti. Nisam to mogla da priuštim - kaže Rejčel.

Srećom, njena situacija nije opasna po život, za razliku od drugih ljudi koji nekoliko puta godišnje moraju da posete hitnu pomoć, jer nastane gušenje zbog alergije.

- U mom slučaju je to uglavnom bolno, ružno i iscrpljujuće. Volela bih da si ljudi malo ljubazniji prema meni. Još uvek nemam odgovore na sva pitanja koja postavljaju. Pridružila sam se grupi koja okuplja moje saborce na internetu, a i vodim stranicu na Fejsbuku. Još uvek povremeno plivam, iako i samo znojenje na letovanju pravi problem. Posle sam prekrivena crvenim flekama i svi me gledaju. Volela bih da se radi više istraživanja na ovu temu, da bismo konačno dobili nešto što pomaže, čak iako se radi samo o studijama. Volela bih da jednog dana plivam bez bolova - zaključila je Rejčel.

Bonus video:

(Espreso/Blic.rs)