MISTERIOZNA SMRT ĆERKE TITOVOG MINISTRA U LONDONU: Još uvek se ne zna gotovo NIŠTA

Londonska policija već dve godine gazi u mraku. Maja je nestala 28. marta 2019. godine, a njeno telo pronađeno je u reci Temzi 22. aprila. Slučaj nije rešen.

Nisam zadovoljan policijskom istragom zbog brojnih nelogičnosti. Najavili su da smrt ostaje misterija, ali mislim da znam krivca. Sve sam im rekla, ali oni to izgleda ignorišu, rekla je Petra O’Brien, ćerka ubijene poznate hrvatske psihologinje Maje O’Brien.

Rekla je da je za sada sve što su objavili tačno i da je najnovija informacija, koju do sada nisu znali, da je majci prelomljeno grlo, odnosno otkrili prelom leve gornje hrskavice štitaste žlezde. Prema britanskim patolozima, ovo ukazuje na smrt davljenjem, piše Daili Mail.

- Čudno je što je od kuće otišla biciklom, kada mi je samo preksinoć rekla da joj to očistim jer joj ne treba. Automobil koji je koristila ostao je ispred. Stavila je i neke stvari za pranje, ali ih nije spremila. Britanski istražitelji rekli su da je luda, ali to nije tačno. Upoređivali su je sa njenim engleskim starcima koji se menjaju s godinama i ‘polude’, ali ona nije bila Engleskinja. Bila je Hrvatica i mnogo jača nego što oni misle - rekla nam je Petra. Na kraju nam je kratko rekla da nikada neće odustati od istrage majčine smrti.

Odbačena mogućnost samoubistva

Međutim, ovaj slučaj, koji već dugo uzbuđuje britansku javnost, zvanično je zaključen. Smrt Maje O'Brien, psihologinje, predavačice sa Okforda, svestrane žene, flautistkinje, planinarke, koja je nestala 28. marta 2019. godine, pre nego što je njeno telo pronađeno u reci Temzi 22. aprila, nije rešena, tako da slučaj postavljen „ad acta“.

Šta se dogodilo sa Majom O Brien? Spomenutog datuma, pre dve godine, otišla je u grad da očisti flautu, nakon čega je trebalo da održi koncert, a zatim odlazi u Hrvatsku na odmor. Umesto na Jadranu, završila je u Temzi. Policija je telo pronašla u pritoci reke u blizini Kennington Road-a u Okfordu nakon temeljne potrage. Godinu dana ranije - pokazala je istraga - tražila je na Google-u pojam „smrt utapanjem“, ali policija je smatrala da je mogućnost samoubistva malo verovatna, jer je bila srećna i ispunjena osoba.

Posle njenog nestanka, neki skitnica je uhapšen sa flautom. Zvučalo je kao pravi iskorak u istrazi, ali na kraju se ispostavilo da je instrument njegov.

Policija je imala četiri hipoteze o njenoj smrti. Prva je bila da se ubila, druga da je pala u reku zbog zdravstvenog problema, treća da joj je neko naneo štetu i četvrta da je ubijena aktivnošću treće strane.

Sve teze su odbačene.

Maja O’Brien je poreklom iz naše zemlje. Rođena je kao Maja Zlatić u Zagrebu 29. juna 1940. Njen otac je bio lekar, dr Savo Zlatić, Titov ministar, zatvorenik sa Golog otoka, važna ličnost hrvatske istorije, učesnik pariske konferencije o razgraničenju, na kojoj je Hrvatska dokazala svoje pravo na Istru.

- U početku je svaka od četiri sile imala svoju viziju razgraničenja - rekao je dr Zlatić (istarski Hrvat, koji se početkom rata 1941. pridružio partizanima na Kordunu) u intervjuu za zagrebačku Prosvjetu.

- Amerikanci su čak želeli da Labin prepuste Italiji, Britanci su se zalagali za podelu Istre na pola duž ose sever-jug, Francuzi su Bujštinu nameravali da prepuste Italijanima, a Rusi su smatrali da Furlaniju treba pripojiti Jugoslaviji. Ni tada, ni na konferenciji u Parizu, gde sam bio u komisiji na čelu sa Edvardom Kardeljem, ništa nije rešeno, pa su ostale zona A i zona B. Tek su Osimskim sporazumima odvojene Jugoslavija i Italija, a Tito može biti tamo viđeni.genije, jer pitanje je kako bi se Italija danas postavila da nije bilo sporazuma. Tito ima zasluge i za razgraničenje Hrvatske i Srbije, jer je utvrdio da granica treba da bude Dunav, tako da je Baranja pripala Hrvatskoj, a kolonisti iz hrvatskih krajeva doseljavali kako bi popunili prazninu nastalu odlaskom Mađara i Nemaca. Srpski kolonisti doselili su se u Bačku i druge delove Vojvodine - rekao je on.

Posle rata dr Savo Zlatić bio je ministar industrije u Vladi NR Hrvatske. Tada je imenovan za ministra lake industrije u Jugoslaviji. Ali onda se okliznuo na Informbirou.

- Kako sam smatrao da bi Tito trebalo da prihvati Staljinove zahteve, i to sam mu rekao nekoliko puta, otpuštan sam i slan u Zagreb da radim u Gradskom arhivu. Jednog dana poslali su mi čoveka sa porukom da sam izbačen iz KPJ, na šta sam rekao da se i dalje osećam kao član Partije. Nije prošlo ni sat vremena, a ja sam uhapšen i posle izvesnog vremena poslan na Goli otok, u takozvanu rupu 104, određenu za najpoznatije i najviše rangirane zvaničnike do tada. Tamo sam proveo dve godine u agoniji kao i ostali, pa sam potpisao izjavu zbog koje se kajem i revidirao svoj stav - rekao je za zagrebačku Prosvjetu.

Nakon Golog otoka vratio se u Zagreb. Nastavio je da se druži sa Vladimirom Bakarićem i nekim drugim istaknutim komunistima, ali se nije vratio u Partiju. Od 1949. bio je nestranački čovek, ali je ostao doživotni levičar.

- Iako me je poslao na Goli otok, još uvek cenim Tita i smatram ga najvećom osobom koju je Hrvatska imala i zato sam bio jedan od osnivača Društva 'Josip Broz Tito' - rekao je i dodao: "I moram reći da je Hrvatska prepoznata sa svojim današnjim granicama, zahvaljujući isključivo Titu, koji je za nju učinio više od bilo koga drugog “.

Na Okfordu je radila do penzije

Ćerka Maja (Savo Zlatić imao je još dvoje dece) otišla je u Britaniju posle Drugog svetskog rata. U početku je nameravala samo da dobro nauči engleski jezik, radila je kao dadilja, ali u Birminghamu se zaljubila u Terencea 0’Briena za koga se venčala 1968. godine. Potom su se preselili u južni London, a deset godina kasnije usvojili ćerku Petru.

Od 1968. do 1971. godine, dr Maja O’Brien radila je u bolnici Henderson, terapijskoj zajednici u Suttonu koja se specijalizovala za ljude sa poremećajima ličnosti. Doktorirala je psihologiju na Univerzitetskom koledžu u Londonu. Zatim je predavala na Institutu Roehampton, pre nego što se 1996. preselila na Okford, gde je predavala psihodinamičku praksu. Vodila je privatnu praksu i doktorski program na Institutu za obuku Metanoia u Londonu.

Na Okfordu je radila do penzije. Bila je vrlo aktivna i omiljena u društvu. Izvan profesionalnog života, piše Okford Mail, imala je mnogo strasti, uglavnom vezanih za muziku. Pevala je hrvatske i britanske narodne pesme sa suprugom, koji ju je pratio na gitari ili mandolini, i većinu svog života bila je uključena u horove, uključujući i zajednicu hora East Okford.

U penziji je pohađala kurs flaute i svaki ispit položila sa odličnom ocenom, cum laude. Bila je član Okfordshire Adult Flute Group godinama. Grupu flautista dovela je u Hrvatsku 2013. godine, što je postalo tradicija. Uživala je u planinarenju i biciklizmu, 60-ih je učestvovala u sponzorisanoj biciklističkoj vožnji preko Vijetnama za Okfordshire Mind. Bila je član lokalne pešačke grupe i išla je na godišnje šetnje vikendom sa bivšim kolegama u različitim delovima Velike Britanije.

Bonus video:

(Espreso/24sata.hr)