biljke
NAUČNICI PRONAŠLI NAJRUŽNIJI CVET NA SVETU: Biće vam MUKA kada ga VIDITE! (VIDEO)
Cvetovi su prilično mali, samo 11 milimetara, a latice su smeđe i nalik su ušima, dok biljka nema lišće
Naučnici iz Kraljevskih botaničkih vrtova, "Kew", iz Ričmonda u Velikoj Britaniji, predstavili su svetu najružniju orhideju na svetu, među 156 novih vrsta koje su otkrili u 2020. godini i koje uključuju i 27 različitih vrsta pečuraka, a jedna od njih raste u blizini londonskog aerodroma Hitrou.
Najružnija orhideja iz roda Gadtrodia, sa malim smeđim laticama nedavno je pronađena u šumama na Madagaskaru, piše Bi-Bi-Si.
"Gastrodia agnicellus je mala, smeđa i prilično ružna, izveštavaju iz Botaničkog vrta.
Nakon oplodnje, stabljike rastu tako da plodovi vise iznad šume, što im omogućava bolju distribuciju semena nalik prašini.
Cvetovi su prilično mali, samo 11 milimetara, a latice su smeđe i nalik su ušima, dok biljka nema lišće.
Među otkrićima naučnika je i šest novih britanskih otrovnih gljiva, od ukupno 27 koje su pronašli, a od kojih je jedna pronađena u neposrednoj blizini londonskog aerodroma Hitrou..
Najneverovatnije otkriće među njima je otrovna pečurka koja raste među drvećem pored rezervoara na aerodromu, a koju je pronašao stručnjak za gljive Endi Overol.
"Crvenkasto-braon je, nije baš očaravjuća na prvi pogled , ali je veoma posebna", rekao je Overol za Bi-Bi-Si.
Pečurku je nazvao Cortinarius heatherae, po svojoj supruzi Heder.
Ostala otkrića uključuju biljku u Peruu koja je u srodstvu s krompirom i koja bi se mogla koristiti kao hrana, kao i čudan, ljuskavi grm koji raste u sušnim predelima Namibije i od kojih je ostalo samo oko 1.000 primeraka.
Tu je i rođak ananasa kojeg oplođuju ptice kolibri u središnjem Brazilu, ali i grm koji ima plodove slične borovnicama i koji je pronađen u blizini najvećeg svetskog rudnika zlata na Novoj Gvineji.
Među otkrićima je i biljka sa lekovitim svojstvima pronađena u šumi na granici između Zimbabvea i Mozambika, i dve nove vrste Aloe sa Madagaskara.
Nove biljke i gljive se i dalje otkrivaju širom sveta, i to u proseku oko 2.000 godišnje, a naše znanje, pogotovu o pečurkama, je na nivou "kamenog doba" u poređenju sa drugim biljkama i životinjama, navode britanski naučnici.
(Espreso.co.rs/Tanjug)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!