NAUČNICI KOJI TRAGAJU ZA VANZEMALJCIMA UPRAVO SU PRIMILI ČUDAN SIGNAL: Dolazi iz pravca PROKSIME KENTAURI

Astronomi koji stoje iza najopsežnije potrage za vanzemaljskim životom do danas istražuju intrigantnu emisiju radio talasa koja je, izgleda, došla iz pravca Proksime Kentaurija, najbliže sunčevoj zvezdi, piše Guardian.

Uski snop radio talasa uhvatio je teleskop Parkes u Australiji tokom 30 sati nadzora u aprilu i maju prošle godine. Analiza snopa traje već neko vreme, a naučnici još nisu identifikovali kopnenog krivca kao što je neka zemaljska oprema ili satelit koji prolazi.

Nisu retki slučajevi da astronomi posmatraju neobične rafale radio talasa teleskopom Parkes ili u opservatoriji Green Bank u zapadnoj Virdžiniji u okviru projekta Breakthrough Listen u iznosu od 100 miliona dolara, ali sve ovo do sada se pripisivalo ljudskoj aktivnosti ili prirodnim poremećajima.

A najnoviji „signal“ će verovatno dobiti svakodnevno objašnjenje, ali smer uskog zraka, oko 980 MHz, i očigledno pomeranje njegove frekvencije u skladu sa kretanjem planeta, dodali su misterioznu notu ovom otkriću. Naučnici sada analiziraju snop pod nazivom BLC1, a studija će biti objavljena u okviru projekta Breakthrough Listen Evidence of Life in Space.

Zrak, koji izgleda da dolazi iz pravca Proksima Kentaurija, crvene patuljaste zvezde udaljene 4,2 svetlosne godine od Zemlje, nije ponovo posmatran od početnog posmatranja, prema astronomu koji je želeo da ostane anoniman, jer posao još uvek traje. „Ovo je prvi ozbiljni kandidat iz„ Vau! signale '', rekao je.

'Vau! signal 'bio je kratkotrajni uskopojasni radio signal koji je 1977. godine pronašla Radio-opservatorija Velikog uha u Ohaju u potrazi za vanzemaljskom inteligencijom, tzv. Seti. Neobičan signal, koji je svoje ime dobio nakon što je astronom Jerri Ehman napisao 'Vov!' pored podataka, izazvao je talas oduševljenja, iako je Ehman upozorio protiv izvlačenja „ogromnih zaključaka iz polu-podataka“.

Projekat Breakthrough Listen, koji je 2015. godine pokrenuo Iuri Milner, investitor nauke i tehnologije sa sedištem u Silicijumskoj dolini, osluškuje milion zvezda najbližih Zemlji u nadi da će otkriti zalutale ili namerne emisije vanzemaljaca. Kada je ovaj desetogodišnji trud najavljen u Kraljevskom društvu u Londonu, pokojni Stiven Hoking nazvao ga je „presudnim“. Govoreći na događaju, Hoking, koji je budućnost čovečanstva video među zvezdama, rekao je: ’Čovečanstvo ima duboku potrebu za istraživanjem, učenjem, znanjem. Takođe smo slučajno društvena stvorenja. Za nas je važno da znamo da li smo sami u mraku. '

Izazov za astronome u projektu Breakthrough Listen i drugima posvećenim pronalaženju inteligentnog života u svemiru je uočavanje potencijalnih „tehnoloških potpisa“ usred nemilosrdnog treperenja radio-talasa koji dolaze ili iz opreme na Zemlji, ili iz prirodnih kosmičkih pojava i oko orbite planete. A to nije lak zadatak. 1997. američka lovka na vanzemaljce Jill Tarter, koja je inspirisala lik Ellie Arrovai u filmu Kontakt, otkrila je potencijalni signal, ali je kasnije utvrđeno da je reč o emisijama iz antene na svemirskoj letelici Soho, zajedničkoj misiji za posmatranje sunca NASA-e i Evropske svemirske agencije. .

Prokima Centauri

Iako preslaba da bi se mogla videti golim okom, Prokima Centauri našla se pod intenzivnim nadzorom astronoma. Poznato je da najmanje dve planete kruže oko zvezde. Jedan je gasni gigant, a za drugog se veruje da je stjenovit svijet oko 17 posto masivniji od Zemlje. Poznata kao Prokima b, planeta kruži oko svoje zvezde svakih 11 dana i leži u takozvanoj „nastanjivoj zoni“, u kojoj je temperatura odgovarajuća za postojanje tekuće vode.

Ali to ne znači da je voda prisutna na Prokima b. Uprkos svom naizgled ugodnom položaju, planeta može biti neprijateljska prema životu. 2017. NASA-ini naučnici koristili su računarske modele da pokažu da ako Prokima b ima atmosferu sličnu Zemlji, život se lako može eliminisati intenzivnim zračenjem i solarnim bljeskovima koje je pokrenula njegova matična zvezda. Pod takvom batinom, četiri milijarde godina stara planeta mogla bi da izgubi čitavu atmosferu za 100 miliona godina.

Pete Vorden, bivši direktor NASA-inog istraživačkog centra Ames u Kaliforniji i izvršni direktor Breakthrough Initiatives, rekao je da je važno sačekati i videti šta su naučnici projekta zaključili: ‘Tim Breakthrough Listen je otkrio nekoliko neobičnih signala i pažljivo ih istražuje. Ovi signali su verovatno smetnje koje još uvek ne možemo u potpunosti objasniti. Trenutno se vrši detaljna analiza. '

Drugi su u najmanju ruku oprezni. „Šansa da je ovo veštački signal sa Prokime Centauri je intrigantna“, rekao je Levis Dartnell, astrobiolog i profesor naučne komunikacije sa Univerziteta u Vestminsteru. „Toliko dugo tragamo za vanzemaljskim životom i neverovatna je ideja da bi se on mogao pojaviti na našem pragu, već u sledećem zvezdanom sistemu.“

"Da tamo postoji inteligentan život, on bi se gotovo sigurno proširio mnogo šire po galaksiji. Šanse da su jedine dve civilizacije u celoj galaksiji susedne, među 400 milijardi zvezda, apsolutno proširuju granice racionalnosti. '

Nisu samo statistike one koje izgledaju loše. Proksima b je toliko blizu matične zvezde da je za nju vezana za plimu i oseku, poput meseca za Zemlju. Jedna strana ima večni dan, druga je u večnom mraku. „Teško je zamisliti kako tamo možete imati stabilan klimatski sistem i sve stvari koje su vam potrebne od bakterija, pa sve do inteligentnih oblika divljine“, dodao je Dartnel. 'Ali voleo bih da mi se dokaže da grešim.'

Da li je neko tamo?

1899. Potraga za životom negde drugde bila je duga i duboko neproduktivna, barem u smislu pokušaja pronalaska vanzemaljskih civilizacija. Krajem 19. veka, verovalo se da je Nikola Tesla presreo radio poruke sa Marsa. Ali koliko naučnici znaju nakon bezbrojnih posmatranja i decenija posećivanja robotskih sondi, na Marsu nema života.

1967. godine, astrofizičarka Dame Jocelin Bell Burnell pregledala je brdo podataka na novom radio teleskopu koji je pomogla u izgradnji kada je primetila neobičan signal. Bilo je slabo, ali se stalno ponavljalo. Nakon što su izuzeti izvori iz zemlje, tim je razmatrao sitno zelenilo. Ispostavilo se da je pravi izvor pulsar, neutronska zvezda koja se vrti i zrači poput nebeskog svetionika.

1977. Iste godine kada su izašli Ratovi zvezda, Jerri Ehman, astronom na radio teleskopu Big Ear na Univerzitetu Ohio, otkrio je nešto zanimljivo dok je skenirao nebo u potrazi za vanzemaljskim emisijama. Teleskop je posmatrao grupu zvezda zvanu Chi Strelac kada je zabeležio 72 sekunde rafala radio talasa. Ehman je zaokružio podatke i napisao 'Vau!' na očitavanju, dajući signalu njegovo ime. Naučnici su predložili moguće izvore, ali nisu uspeli da objasne signal.

Tokom 2003. godine projekat Seti @home, koji je sprovodio Kalifornijski univerzitet u Berkliju, uz zapažanja radio-teleskopa Green Bank i nedavno srušenog teleskopa Arecibo, takođe je otkrio intrigantan signal. Rafali od 1420 MHz, poznati kao SHGb02 + 14a, posmatrani su tri puta pre nego što su nestali. Signal je dolazio iz tihe zone elektromagnetnog spektra, tzv „vodenu rupu“, koju naučnici smatraju atraktivnim pojasom iz kojeg bi vanzemaljske civilizacije mogle da emituju međuzvezdani signal.

(Espreso.co.rs/Jutarnji.hr)