NAUČNICI DETEKTOVALI MISTERIOZNE ČESTICE UNUTAR SUNCA! Ovo je jedno od NAJVAŽNIJIH OTKRIĆA VEKA!

U istraživanju objavljenom u sredu u magazinu Nature, naučnici su objavili da su prvi put detektovali misteriozne čestice zvane neutrino, kojima se trago može naći u fuziji ugljenik-azon-kiseonik, poznatoj kao CNO krug, unutar Sunca.

Ovo je veliko otkriće koje potvrđuje teoretske pretpostavke od pre 80 godina, i smatra se da je jedno od najvećih otkrića fizike u ovom veku.

- Ovo je stvarno velika stvar za solarnu i astrofiziku - kaže Đoakino Ranuči iz Italijanskog nacionalnog Instituta za nuklearnu fiziku (INFN), jedan od istraživača na ovom projektu, koji je pokrenut 1990. godine.

Naučnici su koristili ultraosetljivi Boreksino detektor u centralnoj Italiji, u laboratoriji Gran Saso, najvećoj podzemnoj istraživačkoj stanici na svetu, duboko ispod Apenina.

Ova detekcija je kruna višedecenijskog istraživanja neutrina u Suncu, kojim se bavio projekt Boreksino, i otkriva prvi put glavnu nuklearnu reakciju kojom većina zvezda pretvara vodonik u helijum.

Skoro sve zvezde, uključujući i naše Sunce, isijavaju ogromne količine energije ovim procesom, koji je u suštini "sagorevanje" vodonika, najjednostavnijeg i najčešćeg elementa i glavnog izvora goriva u Univerzumu.

U slučaju Sunca, 99 odsto njegove energije dolazi iz fuzije proton-proton, koja može da stvori berilijum, litijum i boron, pre nego što se razgrade na helijum.

Ali većina zvezda u Univerzumu su mnogo veće od našeg Sunca. Na primer, crveni džin Betelgeza je oko 20 puta masivnija i oko 700 puta šira.

Veće zvezde su ujedno i mnogo vrelije, što znači da ih pokreće CNO fuzija, koja fuzioniše vodonik u helijum tranformacijom atomskih jezgara u neprekidnom krugu između ugljenika, azota i kiseonika.

CNO ciklus je dominantan izvor energije u Univerzumu. Ali teško ga je primetiti van našeg relativno hladnog Sucna, u kojem učestvuje sa samo 1 odsto njegove energije.

Džinovski detektor Boreksino traži neutrine koji isijavaju tokom nuklearne fuzije u jezgru Sunca.

Neutrini jedva da interaguju sa bilo čim, pa su idealni za izučavanje dalekih nuklearnih reakcija, ali takođe ih je izrazito teško detektovati.

Bilion neutrina sa Sunca prolaze kroz Boreksino detektor svake sekunde, ali on detektuje samo desetak svakog dana, tražeći sitne bljeskove svetlosti, dok se oni raspadaju u njegovom mračnom rezerovaru sa 300 tona vode.

Ranuči je rekao da je Boreksino detektor decenijama merio neutrine iz Sunčeve glavne proton-proton reakcije, ali detekcija CNO neutrina može biti veoma teška - samo oko 7 neutrina sa energijom CNO ciklusa se detektuju u jednom danu.

Za ovo otkriće bilo je potrebno da detektor bude još osetljiviji u poslednjih 5 godina, rekao je on, pa su morali da ga zaštite od spoljnjih izvora radijacije, kako bi unutrašnja komora detektora bila najzaštićenije mesto od radijacije na planeti.

Rezultat je samo jedno direktno detektovanje znaka CNO fuzije: - Ovo je prvi dokaz delovanja CNO ciklusa u Suncu i zvezdama - rekao je Ranuči.

Gabrijel Orebi Gan, fizičarka čestica sa Univerziteta Kalifornije, nazvao je ovo otkriće "velikim".

- Ovo nas dovodi korak bliže razumevanju strukture jezgra Sunca, i formiranja teških zvezda - rekao je on.

- Neutrini nastaju u prirodi u nuklearnim reakcijama, i prolaze kroz veći deo materije bez interakcije, pa se mogu koristiti za ispitivanje nedostupnih delova Univerzuma - rekla je ona.

Zbog ovoga, nekoliko detektora neutrina u svetu traže njihovo prisustvo.

Prema teoriji, neutrini iz Velikog Praska bi mogli da čine deo misteriozne "tamne materije", koja čini oko četvrtine mase galaksija.

Prema rečima Orebi Gan, ispitivanje neutrina bi moglo da da odgovor na pitanje zašto je u Univerzumu dominantna normalna materija, a ne tamna, ili drugim rečima zašto postoji nešto, a ne ništa.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)