OVO JE NAJSMRTONOSNIJA GODINA DO SADA! Na ovom mestu AJKULE LOVE KAO LUDE, dovoljan je samo JEDAN UGRIZ!

Ove nedelje australijska obalna straža je prekinula potragu za 52-godišnjem muškarcem čiji je komad daske za surfovanje i surferskog odela isplivao na plažu blizu Esperance na zapadu Australije, nakon što ga je dva dana ranije napala ajkula.

Njegova smrt je sedma od početka ove godine u Australiji - šesta neisprovocirana - što 2020. godinu koja još teče čini najsmrtonosnijom po pitanju neisprovociranih napada još od 1934. kada je takođe poginulo šest ljudi. Nekoliko godina ranije, 1929. godine, zabeležen je rekord sa devet poginulih, a nekoliko godina kasnije na australijske su plaže postavljene zaštitne mreže.

U pokušaju da objasne veliki broj smrti ove godine - prosek u prethodnih pedeset godina bila je jedna smrt godišnje - naučnici istražuju uticaj vremenskog fenomena La Niña. Naime, ajkule su više puta ugrizle svoje žrtve, što ukazuje na to da su ih tretirali kao plen i potencijalno napali zbog hranjenja. Fenomen La Niña čini pacifičku površinu hladnijom, a to su uslovi u kojima se ajkule inače hrane.

Obično love pri dnu, no promena temperature možda ih je gurnula na hladniju površinu. Isto, broj bliskih susreta ajkula sa ljudima u Australiji se nije povećao. Od početka ove godine je bilo 17 napada, prošle godine isto toliko, a pretprošle jedan više. Pre pet godina, 2015., bilo ih je čak 22.

Ali, važnije od broja napada je način na koji ajkule napadaju. Obično je reč o jednom ugrizu, koji se događa zbog znatiželje, a kada se događa veći broj ugriza onda je jasnija namera ajkule da ubije zbog jela.

Veći broj ugriza povećava i verovatnoću smrtnog ishoda, ali ove godine je bilo više napada u kojima je i jedan ugriz bio fatalan. To se događa kada ajkula svojim raljama zagrize gornji deo noge ili deo abdomena gde su ključne arterije i vitalni organi.

Profesor Robert Harcourt, direktor odeljenja za istraživanje ajkula i njihovog ponašanja na univerzitetu Macquarie, izjavio je da osim hladnijeg mora veća količina kiše za vreme La Niña može smanjiti salinitet i privući neke vrste ajkula u vode u kojima ljudi plivaju. Deo razloga za veći broj ajkula i samim tim povećan broj napada mogle bi biti i migracije lososa kojeg bela ajkula jako voli.

Naime, vetar i struje mogli su da dovedu lososa i drugu ribu da se skupljaju u velikim jatima bliže obali nego što je to inače slučaj. "Ajkule idu tamo gde bi njihov plen mogao biti", objasnio je Harcourt. Ipak, naučnici napominju da je zbog relativno malog broja slučajeva i razlika u izveštajima lokalnih policijskih službi teško razumeti zašto je ove godine toliko povećan broj fatalnih napada.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Jutarnji.hr)