SUNCE UOPŠTE NIJE ŽUTO, A DIJAMNTI SU IZNAD NAS: Ove stvari o kosmosu sigurno niste znali! (VIDEO)

Sunce nije žuto. Ono isijava sve boje vidljivog spektra skoro jednakim intenzitetom, što znači da je prava boja Sunca bela. Mi ga vidimo žutim zbog Zemljine atmosfere, a ne zato što je to užarena lopta čija površina ima 5500 stepeni.

Najhladnija zvezda za koju znamo je WISE1828+2650. Na njenoj površini temperatura varira između -23 i -127 stepeni, što je poprilično hladno za jednu zvezdu.

Zvezda BPM 37093 je svakako mnogo poželjnija. Jezgro ove zvezde je jedan ogroman, ali zaista ogroman dijamant koji ima 10 milijardi triliona triliona karata.

Naučnici veruju, mada to još ne može da se dokaže, da na Saturnu i Jupiteru padaju prave kiše dijamanata. To se dešava jer u višoj atmosferi svetlosne oluje pretvaraju metan u čađ, ta čađ pada i pritisak se povećava, pa ona postaje sve čvršća i prvo se pretvara u komade grafita . Posle pada od 6000 km komadi grafita očvrsnu u dijamante. Smatra se da na Saturnu nastaje oko 1000 tona dijamanata godišnje.

Pošto svemirska prašina stalno pada, Zemlja je svakog dana teža za po 100 tona.

Kada bi se dva komada metala u svemiru dotakla, stopili bi se u jedan. Ovo se ne dešava na Zemlji jer atmosfera oko metala stvara oksidirani sloj koji onemogućava taj proces. Svemirskim letelicama se ovo ne dešava zato što metali potiču sa Zemlje i već imaju zaštitni sloj oko sebe.

Zbog slabije gravitacije, osoba koja je na Zemlji teška 100 kilograma, na Marsu bi imala svega 38!

Sve u svemiru se konstantno okreće i okreće neverovatnim brzinama. Pošto se nalazimo na Zemlji, okrećemo se oko njene ose. Zatim, Zemlja se okreće oko Sunca, a Sunčev sistem se okreće oko crne rupe koja je u centru galaksije Mlečni put. Mlečni put se okreće oko gravitacionog centra koji se nalazi između Mlečnog puta i Andromede, a sve je to u sklopu jedne veće grupe galaksije…

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Alo)