NAJVAŽNIJA STVAR ZA OPSTANAK LJUDI NA MESECU PRAVIĆE SE OD URINA: Neverovatno je za šta može da posluži!

Kada dođe vreme da ljudi provode duži vremenski period na Mesecu i drugim planetama, sa sobom će moći da ponesu samo osnovne potrepštine jer je transport materijala sa Zemlje veoma skup.

Američka svemirska agencija NASA je procenila da transport svakih 500 grama tereta košta 10.000 dolara.

Stoga bi astronauti u budućnosti mogli na Mesecu da prave građevine koristeći prašinu i urin.

Hemičarka Ana Lena Kjoniksen i njene kolege su uspeli da naprave cement od uree, sastojka urina, koji je pomešan s imitacijom lunarnog tla.

Ključno je da se oslone na „lokalne resurse“ kako bi se troškovi smanjili. Istraživači tvrde da se lunarno tlo može koristiti za pravljenje betona ili cementa, no to zahteva mnogo vode koje tamo nema, a teško ju je transportovati sa Zemlje u svemir.

Dodavanjem hemikalije nazvane superplastifikator u cementnu mešavinu smanjuje se količina potrebne vode. To sprečava raspadanje smese koja ostaje dovoljno flaksibilna za korišćenje u 3D štampaču. Međutim, većina superplastifikatora su zapravo organski spojevi kojih takođe ima malo na Mesecu, ali Kjoniksenova je smislila rešenje, prenosi Kliks.

„Razmišljala sam šta imamo na Mesecu ako pošaljemo ljude. Shvatila sam da bi ljudski otpad mogao da se upotrebi za nešto korisno“, izjavila je Kjoniksenova.

Ona je prethodno koristila ureu za pravljenje manje viskoznih plastičnih mešavina. Urea razbija vodonikove veze između molekula, smanjuje trenje i omogućava molekulama da prolaze jedni pored drugih znatno lakše. Iako nikad nije čula da ureu neko koristi za cement, ipak je odlučila da pokuša.

Prah od silicijumskog dioksida i aluminijum-oksida nalazi se u lunarnoj prašini, a upravo je taj prah glavni sastojak cementa o kojem Kjoniksenova govori. Njegov hemijski sastav sličan je letećem pepelu koji je glavna komponenta uobičajenih cementnih mešavina na Zemlji, ali s većim zrnima. Tim istraživača je prah pomešao s ureom dobijenom od hemijske kompanije, odnosno koji nije destiliran iz pravog urina, sa vodim kako bi se napravio cement. U poređenju s dva druga superplastifikatora koji se koriste u građevinarstvu na Zemlji, urea odlično funkcioniše.

Smesa zadržava oblik pod laganom težinom, te može da izdrži promene temperature. Izvlačenje cementa kroz cev i postavljanje nekoliko slojeva jedan na drugi pomoću 3D štampača rezultiralo je izgradnjom malog stabilnog zida.

Kjoniksenova planira da testira cement u ekstreminijm temperaturama, kao i u vakuumskim komorama kako bi se simulirali uslovi na Mesecu. Naredni korak je izgradnja zida realističnije veličine, a namera joj je istražiti da li će astronauti morati da pročišćuju urin ili ga mogu „direktno“ koristiti za cement, piše „Sajens njuz“

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Sputnjik)