VLASNIK RADNJE SE UBIO! Imate li šta da jedete, mogu li da vam pomognem? Briga za zaposlene bila je jača

Podsetimo, vlasnik preduzeća iz Napulja Antonio Nogara, zbog nemogućnosti da plati dobavljače i svoje zaposlene usled epidemije korona virusa, izvršio je samoubistvo.

Kako prenose Večernje Novosti, ovo su detalji iz njegovog života:

Imate li šta da jedete, mogu li da vam pomognem? Svakodnevno je telefonirao svakom ponaosob, imao je sedam radnika, nije imao sna koliko je bio zabrinut za život svojih zaposlenih koji su kada je firma zatvorena zbog pandemije ostali bez plate i čekali kasu uzajamne pomoći koja nije stizala, firma je na kraju otvorena pre koji dan ali ničemu nije poslužilo otvaranje, smrskan strahom da neće krenuti ništa kako je bilo pre čestiti čovek izvršio je samoubistvo, Antonio Nogara iz okoline Napulja, 57 godina. Obesio se u svojoj kancelariji ostavivši dva oproštajna pisma.

Firma se bavila proizvodnjom nameštaja za kancelarije i prodavnice, sedam zaposlenih, poslednji ga je video njegov radnik oko 18,30 sati pre dva dana, Antonio ga je pozdravio rekavši samo ti idi ja ostajem još malo, čekam jednog klijenata, sat kasnije zabrinuta supruga, jer kada bi kasnio obavestio bi je telefonom a sada nije odgovaro na njen poziv, došla je videla parkirani auto ispred firme i svetla u njegovoj kancelariji, vrata su bila zaključana iznutra. Vatrogasci su nasilno ortvorili, Antonio, mali privrednik i veliki čestiti čovek kojeg su svi poštovali, njegovo ime bilo je garancija za Napulj, pre 13 godina tu je započeo i tu je hteo da okonča svoj život.

Na stolu dva pisma, jedno za ćerku Federiku, 25 godina, nedavno diplomirala na Fakultetu za arhitekturu, drugo za suprugu Anu, jedinu ženu njegovog života, dve njegove neizmerne ljubavi. Tonino kako su ga zvali danima nije jeo, nije spavao, izgubio je osmeh, strahovao da neće moći da pokrije dug prema onim od kojih je nabavljao materijal za proizvodnju i da neće moći dati platu svojim zaposlenima, koji sada sa njegovom porodicom plaču ispred firme. Tonino nije imao drugih dugova, firma je radila doboro, ali je strahovao da neće uspeti sa zaustavljenom proizvodnjom od dva meseca ispoštuje one kojima je trebalo da plati da i njima obezbedi život.

Radio je 25 godina, najpre u firmi svoga oca, naučio je šta znači kada firma zapadne u nevolju, ali nikada ovako zatvorena, bio je nemoćan, a novac iz kase uzajamne pomoći ne stiže, svakog dana je okrenuo telefon svojih zaposlenih i pitao kako da im pomogne dok ne stigne novac, zabrinutost je kulminirala i zbog straha da njegova roba zatvorenim radnjama i kancelarijama neće biti više ni potrebna i da mu se neće ni obraćati za nabavku. Bio je ponosan na ćerku arhitektu koja je počela da dizajnira izvesne projekte, Tonino nije bio poznat samo u Napulju on je svojim proizvodima punio veliki broj prodavnica i kancelarija duž Italije.

Jug Italije ridajući traži pomoć zbog ogromnog socijalnog vanrednog stanja i ekonomskog, epohalnog, a premijer Đuzepe Konte izražava solidarnost familiji zbog „bolne vesti“.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Večernje Novosti)