NAJOPASNIJE MESTO U ISTORIJI PLANETE ZEMLJE: Čovek tamo ne bi potrajao NI 30 SEKUNDI!

Svet danas izgleda kao zastrašujuće mesto, ali nedavno objavljena studija paleontologije pomaže da se stvari stave u perspektivu.

Pregled 100 godina fosilnih dokaza otkriva da je pre 100 miliona godina deo pustinje Sahara bio verovatno najopasnije mesto na planeti, sa koncentracijom velikih predatora - dinosaurusa, neusporedivo u bilo kom uporedivom modernom kopnenom ekosistemu.

Analiza fosila iz takozvanih korita Kem Kem - kamenih formacija u jugoistočnom Maroku, blizu alžirske granice, koja datira još iz perioda krede - pokazuje prisutnost na području velikih mesoždernih dinosaura, letećih grabljivih gmazova, i lovce slične krokodilima, koji žive zajedno u tadašnjem rečnom sistemu prepunom veoma velikih riba, radije nego u pustinji.

Stvorenja koja su pronađena u ostacima Kem Kema lutala su Zemljom oko 95 miliona godina pre nego što su se rani ljudi pojavili na planeti, ali „da ste imali vremeplov i mogli da putujete do ovog mesta, verovatno ne biste dugo preživeli“ rekao je paleontolog Nizar Ibrahim, vodeći autor studije.

Ibrahim je za "CNN" rekao da je ekosistem Kem Kem "zaista misteriozan, ekološki gledano", budući da tipično ekosistemi predstavljaju veći broj životinja koje jedu biljke nego grabljivice, a sami predatori dolaze u raznim veličinama, a jedan veći grabljivac je dominantan.

U Kem Kemu fosili predatora prelaze broj dinosaurusa biljojeda i nekoliko predatora koji žive zajedno u ovom području, poput Carcharodontosaurusa, Spinosaura, Abelisaura i Deltadromeusa, bili su veliki koliko Tirannosaurus Reks.

"To je neobično "čak i za dinosauruske standarde", prema Ibrahimu, budući da je Ti Reks, koji je bio prisutan u Severnoj Americi desetinama miliona godina kasnije, bio "neprikosnoveni vladar svog drevnog ekosistema."

Malo je verovatno da su veliki predatori u Kem Kemu jeli jedni druge. Ono što je realnije, prema Ibrahimu, jeste da su jeli ogromne ribe koja su bile prisutne u velikim količinama u okolini - ribe poput kolacantina "veličine automobila" i testerače koje bi mogle da dostignu 25 stopa u dužinu.

Kako su izgledali neki od velikih predatora u ekosistemu Kem Kem?

Metju Lamana, paleontolog i glavni istraživač dinosaurusa u Prirodnjačkom muzeju Karnegi u Pitsburgu, rekao je da će Carcharodontosaurus koji jede meso podsećati na Tirannosaurus reksa po obliku i veličini, ali "s proporcionalno užim glavama, nešto dužim rukama i tri prsta (a ne dva) na svakoj ruci."

"Čak i veći Spinosaur izgledao bi pomalo kao „nepristojno dete Carcharodontosaurusa i krokodila“, rekao je Lamanna, s lobanjom i zubima sličnim krokodilom i telom koje je mešavina oboje, ali sa dužim prednjim prednjim nogama (rukama). Vodeno stvorenje koje jede ribu, Spinosaurus, njegovaa najznačajnija karakteristika je „jedro visoko šest metara duž leđa“.

Abelisaurus bi bio manji od Spinosaura i „nejasnim likom buldoga“, prema mišljenju Lamane.

Deltadromeus, poznat samo na osnovu nekompletnog kostura, takođe je bio verovatno sličan veličini kao Ti Reksa, rekao je Lamanna. Prema Ibrahimu, Deltadromeus ima vrlo vitke proporcije u nogama i vrlo dugačkak rep, a ostaje misteriozan u nedostatku fosilnih dokaza o njegovom vratu i lobanji.

Među ostalim vrstama koje su prisutne u Kem Kem-u bili su "predatori krokodili koji bi bili barem toliko veliki kao i svi koji su danas živi" i leteći gmizavci poput Pterosaurusa "naspram kojih bi današnje ptice bile patuljci", rekao je Lamanna za CNN.

Studija Kem Kem koju su sproveli Ibrahim i grupa međunarodnih istraživača širom SAD-a, Velike Britanije, Evrope i Afrike skreće pažnju na važnost saznanja više o paleontologiji Afrike, između ostalih područja južne hemisfere.

"Afrika, na mnogo načina, ostaje zaboravljeni kontinent paleontologije", rekao je Ibrahim, a ovo istraživanje "bavi se ovom pristrasnošću."

Iako pristupačnost dokaza i stepen njihove očuvanosti na afričkom kontinentu uveliko variraju, u Africi ostaje još mnogo toga što treba otkriti.

Ono što pokazuje istraživanje Kem Kem pokazuje da afrički ekosistemi „ne ponavljaju jednostavno one koje znamo iz Severne Amerike, Evrope ili drugih poznatih mesta“, a otkriva i tragove o tome šta se dešava sa životom kada dođe do dramatičnih promena klime.

Dokazi o slojevima stena iz grupe Kem Kem pokazuju da je rečni sistem u kojem su grabljivci i velike ribe na kraju poplavljen morskom vodom, pretvarajući to područje u toplo, plitko more. Premotavanjem u današnje vreme i to isto područje nalazi se u najvećoj vrućoj pustinji na svetu.

Paleontologija nam može pomoći da shvatimo "dugoročne posledice gubitka biološke raznolikosti, koje trenutno doživljavamo", rekao je Ibrahim.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)