NAJSTRAŠNIJE PRETNJE ČOVEČANSTVU U NAREDNOJ DECENIJI: Stručnjaci saglasni da nas sve ovo može ZBRISATI (VIDEO)

Budućnost je zastrašujuća - bilo šta se može dogoditi, a čovečanstvo se možda ne može pripremiti za to, kao vrsta ili pak kao društvo.

Dovoljno je pogledati SF filmove poslednjih nekoliko decenija koji nas upozoravaju šta bi sve moglo poći po zlu za ljude, a neki od tih scenarija nisu čak ni daleka fikcija, upozoravaju analitičari.

Oni su istražili kakve nam opasnosti prete u sledećoj deceniji te koliko su one stvarno moguće.

Roboti - ubice

Trenutno postoje dronovi i razna daljinski upravljana vozila koja se mogu koristiti u ratovanju. Većina vojski na svetu s dovoljno novca radi na "problemu" uklanjanja ljudskog pilota. Zašto su ljudi problem? Njima trebaju stvari poput hrane i sna kako bi mogli funkcionisati, a istovremeno mogu upravljati samo jednim vozilom pojedinačno. Zbog toga je bolja opcija korištenje LAWs-a (lethal autonomous weapons). Oni rade na principu dronova, no njima u potpunosti upravlja autopilot i ne zahtevaju ljudsku intervenciju. Najvažnija stvar je dakako što su smrtonosne i što su ovlaštene ubijati bez ljudskog nadzora. To na papiru zvuči kao dobra ideja - slanje mašina u rat umesto ljudi. Nažalost, nije tako jednostavno.

Kao prvo, jednom kada se uništi neprijateljska robotska vojska, ljudi bi bili sledeći, a uvek postoji mogućnost kolateralne štete. Najveći problem ipak proizlazi iz scenarija "šta ako". Primjra je mnogo - šta ako nas napadnu, šta ako dođe do greške u programiranju pa napadnu pogrešne mete, šta ako dospeju u ruke terorista, što ako ih neko programira za genocid... Da se bilo koja od ovih stvari dogodi, bismo li ih mogli zaustaviti?

Hakovanje pametnih telefona

Ransomware je postao velik problem, piše Grunge. Ovi zlonamerni programi preuzimaju računar, često preteći da će izbrisati ili šifrirati datoteke, a zatim zahtevaju da korisnik plati novac kako bi preokrenuo šifriranje ili sprečio brisanje. Zamislite da vam preti gubitak godinama skupljanih, vrednih podataka osim ako to ne sprečite velikim iznosima novca. Opasnost je u tome što su pametni telefoni postaju budućnost za zlonamerni softver i hakovanje, a na njima imamo sve više ličnih informacija koje smo pod pretnjom gubitka spremni skupo platiti, objašnjavaju analitičari.

Smeće iz svemira

Od 2019. postoji oko 500 000 predmeta u orbiti iznad Zemlje, a tek oko 200 njih je funkcionalno - sateliti koje koristimo za komunikaciju te GPS. Ostatak je "svemirsko smeće", krhotine nastale u lansiranju raketa i pređašnjih kolizija predmeta u orbiti. Problem je u tome što se svakog dana lansiraju novi predmeti i s napretkom tehnologije to je sve lakše izvesti. Iako je to generalno dobra vest za naš tehnološki napredak, ne postoji vazdušna kontrola koja prati predmete koji se u orbiti gomilaju, a mogu uzrokovati veliku štetu našem poslu, komunikacijama i kartama.

Ljudi danas oslanjaju na satelite više nego ikad pre, od GPS-a do osnovnih komunikacijskih modela. Ako se sećate filma Gravitacija iz 2013. godine sa Sandrom Bulok, ona glumi astronauta NASA-e koji radi na svemirskom teleskopu Hubble kada raketni udar na stari satelit izaziva lančanu reakciju krhotina koje lete kroz orbitu. To nije samo zamišljeni scenario, već realna mogućnost nazvana Keslerov sindrom. Ako bi se to dogodilo, postoji mogućnost da neočekivani ostaci koji nisu izgoreli u atmosferi dođu do Zemlje prouzrokovavši uništenje ili čak smrt.

Sve manje poslova zbog automatizacije

Kroz prošli vek čovječanstvo je izrađivalo mašine koji olakšavaju posao, ali pod cenu gubitka radnih mesta. Svakodnevna poboljšanja uzrokuju da sve više radnih mesta postaje nepotrebno i nije ih uvek moguće zameniti. Automatizacija tako počinje postajati vrlo velik problem kako se tehnologija poboljšava, prema Brookings Institutu. Gubitak radnih mesta nije dobra stvar u kapitalističkom društvu, koje je u velikoj meri temeljeno na zaposlenosti njenih članova. Nažalost, zasad ne postoji ni potencijalno rešenje za ovaj problem.

Jedino područje gde ljudi mogu biti sigurni da ih neće zameniti roboti su poslovi koji zahtevaju spretnost, koordinaciju očiju i ruku i fleksibilnost. To su izučeni poslovi poput vodoinstalaterstva i električarski poslovi. Takođe se ne moraju bojati ni medicinske sestre jer taj posao traži empatiju i brigu, a u dogledno vreme roboti neće moći zameniti ljude ni u kreativnim poslovima. Barem ne u dogledno vreme.

Nadzor postaje sve strašniji

Bivši špijun CIA-e dao je eksplozivni intervju o tome kako je preko kompjutora gledao ljude u njihovim domovima. On je radio na prisluškivanju i uhođenju građana preko kompjutorskih ekrana i telefona. Imao je pristup svim mailovima, SMS-porukama, chatovima i shvatio da se najgrublje krši privatnost ljudi, i to onih običnih građana.

Nadzor je postao svakodnevni deo života, a kamere nadziru što ljudi rade i i konzumiraju svaki dan. Ali stvari će verovatno postati još strašnije u bliskoj budućnosti. Kako je napomenuo The Verge, veštačka inteligencija će postati ono što će promeniti sve u sistemu nadzora. Ne samo da će zbog tehnologije moći pratiti svaki korak ljudi, ova inteligencija će to činiti lako, efikasno i bez ljudskog nadzora. To znači da će imati podatke i moć obrade za učinkovito gledanje osobe 24 sata dnevno, i sve to bez potrebe za ljudskim pregledom podataka.

Kako navodi TechCrunch, budućnost privatnosti verovatno će se manje odnositi na sprečavanje nadzora i više na pristanak korisnika na načine na koji se njihovi podaci koriste.

Zbog lažnih vesti postaće nemoguće znati šta je stvarno

U ranim decenijama interneta ljudi su se počeli privikavati na lažne fotografije, a fotošopirani prikazi stvorili su mnoštvo dezinformacija, no ipak postoje neki tragovi uz pomoć kojih se može utvrditi da su lažne. No, tzv. deepfakes vesti će promeniti sve to. Zamislite recimo video u kojem predsednik Obama drž govor prepun rasističkih referenci. Zapravo, ne morate ga zamisliti, on već postoji i rad je Džordana Pila, koji ga dobro imitira.

Ljudi se još uvek bore s nepoverenjem spram slika, no u sledećoj deceniji ćemo otkriti kako ne možemo verovati ni videima. ako je izvestio The New York Times, medijske for,e već se pripremaju za izradu alata i pokušavaju otkriti načine prepoznavanja deepfakeova, no pitanje je koliko će u tome biti uspešni i kada.

Premoć veštačke inteligencije

Još Ajzak Asimov naveliko je pisao i razmišljao o tome kako da čovek zaštiti svoj integritet u svetu u kojem će se sve više oslanjati na veštačku inteligenciju. A ona se razvija sve brže, da nije materijalnih ograničenja poput svojstava subatomskih čestica, bio bi to klasični primer eksponencijalnog rasta. Lako za to dok se sve ono što se isprogramira odvija kako treba. Ali, šta kad dođe do kvara? Šta kad dođe do greške u proceni situacija? Šta kad neko gadno zabrlja? Šta kad... No, čitajte malo Asimova ili Dika ili nekoga od klasičnih SF autora, oni su pisali o tome što nas čeka za koju godinu.

Gotovo 100 godina nakon što se prvi androidni robot pojavio u klasiku "Metropolis" Frica Langa, stvoreni su prvi humanoidni roboti koji mogu pomagati ljudima. Iako mnogi misle kako roboti nikad neće biti sposobni za misli i ponašanje za koje nisu programirani, veruje se kako se rizik za njihovu dominaciju povećava kako oni postaju sve kompleksniji i napredniji. Prema hipotezi "Grey Goo", nanoroboti bi mogli postati dominantne sile u svetu u kojem će ljudi biti građani drugog razreda.

GMO virusi

- Stiže nam pandemija, a mi umesto da se pripremamo na nju kao za rat, pravimo se da se ništa ne događa - rekao je Bil Gejts, otkrivajući svoje predviđanje o nadolazećoj zdravstvenoj pošasti koja će po njemu uskoro "protutnjati svetom".

Jedan od mogućeg uzročnika takvog scenarija je svakako GMO virus nastao intervencijom čoveka, najverovatnije imućne terorističke grupe koja želi napraviti haos u svetu. Pojedincima ili malim grupama postaje lakše i lakše stvarati oružane bolesti koje bi se mogle širiti poput požara širom sveta. Prema Gejtsu, mali nedržavni akter mogao bi izgraditi još smrtonosniji oblik malih boginja u laboratoriji.

Kraj antibiotika

Pacijent je imao je upalu urinarnog trakta, lekar mu je prepisao antibiotik i nakon što je s antibiotikom bio gotov, upala se vratila. Osim što su neprijatne upale koje se vraćaju su i veliko opterećenje za zdravstveni sistema. Samo u SAD-u na ovakve slučajeve potroši se 1,6 milijardi dolara. A, kako najnovije istraživanje desetero naučnika iz Velike Britanije pokazuje, ovo bi moglo biti prvo pravo identifkovanje otpornosti bakterija na antibiotike.

Svetska zdravstvena organizacija prije određenog vremena proglasila je otpornost bakterija na antibiotike jednom od najvećih pretnji zdravlju celog čovečanstva, sigurnosti hrane i uopšte budućem razvoju ljudske vrste. Ovo istraživanje ovakve reakcije bakterija primetilo je kod E. coli, Enterococcusa, Enterobactera i Staphylococcusa. Uočili su i to da su bakterije u ovakvom stanju puno ranjivije nego inače, ali i to da je određeni broj njih kadar preživeti ako se dobro sakrije u ljudskom tkivu, i to dovoljno veliki broj njih da nakon delovanja antibiotika vrati svoj oblik i prouzrokuje novu infekciju.

WHO dalje prognozira da će "superbakterije" do 2030. godine pobiti 24 miliona ljudi, te da će, ako čovečanstvo ne pronađe način kako da uspešno riješi taj problem, od takvih bakterija moglo godišnje umirati čak 10 miliona ljudi na svetu.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Express)