ZEMLJA JE KAO ZVONO ZVONILA 20 MINUTA: A niko ne zna zašto

Neobičan događaj koji se dogodio 11. novembra pre par godina zbunio je celu naučnu zajednicu - merni instrumenti "uhvatili" su neobjašnjive seizmičke talase koji su krenuli na lokaciji udaljenoj oko 24 kilometara od obale jednog francuskog ostrva između Afrike i Madagaskara.

Najčudnije u svemu je bila činjenica da se nije radilo o zemljotresu, u stvari naučnici nemaju pojma šta se tačno dogodilo.

Da li je to bio meteorit? Podzemni vulkan? Tajni nuklearni test? Vanzemaljci?

Jedno je sigurno - čini se da niko nema odgovor, piše Ancient Code.

Talasi koje su registrovali seizmički aparati dolazili su od obala ostrva Mayotte, a ubrzo nakon toga oglasili su se i seizmički senzori u Zambiji, Keniji i Etiopiji koji su zabeležili to isto.

Činjenica da su i oni zabeležili seizmičku aktivnost u početku se nije činila čudna, no ubrzo je seizmički talas nastavio putovati sve dok ga na kraju nisu "pokupili" i naučnici u Čileu, Kanadi, Novom Zelandu, pa i Havajima udaljenim otprilike 17 hiljada kilometara. Stvari postaju još čudnije, jer je tajanstveni fenomen uzrokovao da naša planeta zazvoni poput masivnog zvona tokom punih 20 minuta, a dok se to sve događalo niti jedan čovek nije osetio ništa neobično.

To je jedna od najmisterioznijih stvari koja se mogla dogoditi, ostavljajući stručnjake zbunjenima. Göran Ekström, seizmolog sa Univerziteta u Kolumbiji, objasnio je da dok je naša planeta zazvonila poput zvona, talasi su održavali monotone niske frekvencije. Kako funkcioniše potres Obično kad se dogode potresi, naučnici "pokupe" kratku i oštru pukotinu jer zbog napetosti u Zemljinoj kori koja se otpušta nastaju impulsi prepoznatljivih seizmičkih talasa koji zrače prema spolja od mesta gde se dogodio potres. Prvo, postoje takozvani primarni talasi ili P talasi koji su najbrža vrsta seizmičkog talasa. Ova vrsta signala prva je koja stiže u seizmičku stanicu i tako naučnici saznaju o intenzitetu zemljotresa. Takozvani P-talas kreće se kroz čvrstu stenu i tečnost. Nakon što opaze P-talase, naučnici obično otkrivaju "sekundarni talas." Sekundarni talas pomeraju čestice gore i dole. Ovi talasi su drugi najbrže putujući seizmički talasi koje uočavaju seizmolozi. Zatim, naučnici identifikuju tzv. površinske talase. Ove vrste talasa putuju samo kroz Zemljinu koru. Površinski talasi su nižih frekvencija od telesnih talasa i lako se razlikuju na seizmogramu. Kako objašnjavaju stručnjaci, površinski talasi su gotovo u potpunosti odgovorni za štetu i uništenje povezane s potresima.

Najčudnija stvar fenomena koji se dogodio 11. novembra jest da nisu detektovani primarni ili sekundarni talasi. Sve što su naučnici registrovali bili su duboki, rezonantni površinski talasi. Još je neobičnija činjenica da površinski talasi nisu ni tutnjali kao što to obično čini površinski talas zemljotresa , a umesto toga naučnici su registrovali čišću, gotovo melodičnu frekvenciju.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Express.hr)