OVO IZGLEDA KAO PREPLEPI ZALAZAK SUNCA, ALI U PITANJU JE STRAŠNA POJAVA! Neće vam biti svejedno kada čujete šta je

Kad je ruski, nekada"uspavani div" vulkan Raikoke eruptirao u julu, rezultat je bila zastrašujuće gusta, smeđa vulkanska prašina i gasovi koji su se propinjali u atmosferu iz njegovog 700 metara širokog kratera, koji je bio vidljiv čak i s Međunarodne svemirske stanice.

Ali, efekti erupcije potrajali su puno duže nego je iko slutio da će se dogoditi, piše IFL Science.

Dva meseca kasnije, fotograf iz Kolorada Glen Randal je planinario i fotografisao planinsku regiju Roki planina, kad je primetio da se na njegovim fotografijama prikazuje duboko ljubičasti odsjaj u jezerskim vodama, uprkos zlatno-plavim nijansama neba iznad njega.

Nije bio jedini koji je primetio tu neobičnu pojavu. Poslednjih meseci brojni su stanovnici regije primetili kako su i izlasci i zalasci sunca poprimili abnormalno ljubičaste nijanse. Zašto?

Odgovor na to pitanje verovatno se nalazi na sasvim drugom kraju sveta. Istraživači veruju kako je izgledni krivac erupcija ruskog Raikokea 22. jula.

U avgustu su pustili vremenski balon koji je merio prirodne aerosole i ostale čestice na visini od 32 kilometra iznad Vajominga. Otkrili su kako su slojevi aerosola 20 puta deblji nakon erupcije te kako je to verovatno uzrok ovih jedinstvenih zalazaka.

To je koncept poznat pod nazivom "raspršivanje", pri čemu čestice u ozonskom omotaču Zemlje, poput sumpor dioksida i pepela vulkanske erupcije odražavaju ili refraktuju (menjaju smer) sunčeve svetlosti, rezultirajući time da se pretežno pokazuju određene boje.

To pokazuje da čak i relativno mala vulkanska erupcija može imati utiaja na drugom kraju sveta. I premda erupcija Raikokea nije jedna od onih koja bi trebala uzrokovati zabrinutost, naučnici upozoravaju kako bi trebali biti oprezniji zbog velikih erupcija.

- Velika erupcija bi mogla imati veliki uticaj na čovečanstvo, tako da je to nešto na šta moramo biti spremni - rekao je Lars Kalnajs iz Laboratorije za atmosfersku i svemirsku fiziku LASP.

Uzmimo, na primer, Tambora erupciju iz 1815. na području današnje Indonezije, koja je izbacila oko 60 megatona sumporovog dioksida u atmosferu, zasenivši celi svet pa je uzrokovala haos u vremenskim prilikama.

Dana 10. aprila 1815. godine erupcija je doživela vrhunac, bila je to najveća vulkanska erupcija u zabeleženoj ljudskoj istoriji. Naime, vulkan Tambora izbacio je tom prilikom iz zemlje oko 160 prostornih kilometara materijala, što ga svrstava u tzv. megakolosalne erupcije. Vulkan Tambora izbacio je tada možda i do 50 puta više materijala nego Vezuv pri svojoj erupciji koja je uništila antičke Pompeje.

U toj je erupciji poginulo 100 hiljada ljudi, a goleme količine dima koje su prema nekim procenama iznosile oko 400 mikiona tona plina ohladile su zemlju, uništile useve što je dovelo do masovnog gladovanja stanovništva.

U nedavnoj istoriji naučnici upiru prstom na erupciju Pinatuboa na Filipinima 1991. To je bila druga najveća erupcija prošlog veka, nakon koje je globalna temperatura pala za 0,5 Celzijusa tokom sledeće dve godine. Zbog toga su erupcije poput Raikokea podsetnici na važnost praćenja takvih poataka, ističe Kalnajs.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Express)