Svetlana je blogerka iz Rusije koja sebe u šali zove “supruga turskog sultana”, Foto: Instagram
njeno iskustvo
SVETLANA OTKRILA ŠTA DONOSI BRAK SA TURČINOM! Udala se za njega u Istambulu, a uskoro nije mogla da prepozna ŽIVOT
Govorili su joj da se ne uda za njega, upozoravali su je u šta će se njen život pretvoriti!
Objavljeno:
Nikola Husein
7
Svetlana je blogerka iz Rusije koja sebe u šali zove “supruga turskog sultana”. Iz Sankt Petersburga preselila se u Istanbul pre nešto više od godinu dana zbog ljubavi, jer je u svojoj domovini upoznala sadašnjeg supruga, koji je u Rusiju došao na odmor.
Govorili su joj da to ne čini, upozoravali u šta će se njen život pretvoriti, ali ona nikog nije slušala. I sada je rešila da otkrije “u šta se to njen život pretvorio”.
Svi su me plašili pričama o posledicama udaje za muškarca iz Turske. Nakon godinu dana braka sada čujem još gore stvari, poput: Nemoj da rađaš decu, jer ako budeš htela da se razvedeš, nećeš ih nikad više videti.
Mi sada imamo dvoje dece. Da li nam se veza promenila? Jeste. Sada sam zaista shvatila da sam udata. Pre braka sam radila 12 godina, od toga pet bez slobodnih dana i odmora. Sada ne radim, moj muž obezbeđuje sve što je potrebno našoj porodici. Osećam njegovu podršku i zaštitu svakog dana.
Ludak, Nakaza, Žabac, Magarčevo dete i druge slične reči mnogo puta su bile upućene mojoj deci na ulici, a ja ne njih reagujem osmehom. Zašto? To nije prvi put, a nije ni poslednji. Moju stariju ćerku su zvali ružnom i vešticom. Stvar je u tome što ljudi ovde ne žele da ureknu dete,i zato im ne govore lepe i slatke reči!
Moram da nosim haljine i kuvam ovčetinu
Moj muž se uvek iznervira kad vidi da po kući nosim samo dugačku majicu. Kaže da oko naše kuće ima mnogo drugih kuća i da bi neko mogao da me vidi. Takođe ne voli kada deci spremam svinjetinu – kaže da je nezdrava i da ružno miriše. Iskrena da budem, ovčetina miriše mnogo gore!
Turci stvarno znaju šta je dobra hrana
Iskreno, ne volim lokalni doručak. Brinula sam zbog ovoga jer, kako ću biti bloger iz Turske ako ne volim čak ni njihov doručak? Uvek sam se pitala zašto bi neko ujutro jeo kobasice, masline i džem… To jednostavno nije hrana koja se jede za doručak!
Sa druge strane, prvo mi je zapalo za oko da su svi turski deserti preliveni šećernim sirupom.Glavna jela se spremaju sa puno paradajza i mnogo ulja. Svaki kafić prodaje donere, mesno jelo koje zahvaljujući neobičnoj tehnici pečenja nema nimalo masti u sebi.
Kad odete u posetu prijatelju, morate da skinete cipele pre ulaska u hodnik. Turci nikada ne nose obuću po kući i to je američki običaj koji ih najviše šokira. Obuća se obavezno izuva i ispred džamije, koje se smatraju domovima svih vernika.
Pokloni se najčešće vraćaju u radnje
Svakog 1. januara moj muž i ja idemo u lokalni tržni centar, kao i mnogi drugi Turci, kako bismo zamenili novogodišnje poklone. Stvar je u tome što se ovde uglavnom kao poklon daruje odeća, jer je jeftina i pravi se ovde, u Turskoj. Ove godine smo našim majkama kupili po jedan pulover, a one su nama darovale džempere. Nikome od nas pokloni nisu odgovarali, ali to nije nikakav problem, jer možete da ih vratite u bilo koju prodavnicu koja pripada lancu u kojem ste ga kupili.
Mnogo novca je potrebno za kvalitetno obrazovanje dece
U Turskoj je dobro obrazovanje rezervisano za veoma pametne ili veoma bogate. U državni vrtić dete može da krene tek nakon što napuni četiri godine, i to samo četiri sata dnevno, od 8 ujutro do 12. Ako želite da dete ostane duže, na primer do 17 časova, moraćete da platite.