misterije
SVAKO KO PRIĐE OVOM KRATERU, RAZBOLI SE: Ovo su NAJMISTERIOZNIJA mesta na planeti, prate ih STRAŠNE PRIČE
Tijekom 2005. pokrenuta je ekspedicija do kratera, no istraživanje nije obavljeno. Iz jednostavnog razloga, vođa ekspedicije umro je od srčanog udara čim su stigli u blizinu kratera
Svi više ili manje znamo za ceo niz opštepoznatih misterija poput pitanja ko je ubio J. F. Kenedija ili šta se zaista dogodilo u Rozvelu, jesu li se tamo zaista spustili vanzemaljci. Međutim, postoji još mnogo misterija koje su prošle nezapaženo u javnosti.
Jedna od nerešenih zagonetki je i Patomski krater koji se nalazi duboko u šumama Sibira. Do njega je 1949. pokušao doći geolog Vadim Kolpakov, ali lokalno stanovništvo nije htelo ni čuti da ga prati na tu ekspediciju jer se radi o, kako su rekli, zlom mestu kraj kojeg se ljudi razbole, a životinje ga izbegavaju.
Veliki krater, visok poput dvadesetpetospratnice, podseća na vulkan, ali na tom području nema vulkanskih aktivnosti već najmanje nekoliko miliona godina. A krater je, prema procenama, star samo dva i po veka.
Drveće u okolini raste suprotno od njega. Prema nekim teorijama, krater je formirao udar meteorita, prema drugima, ispod se nalazi svemirski brod. U svakom slučaju, mesto drže ukletim. Tokom 2005. pokrenuta je ekspedicija do kratera, međutim istraživanje nije obavljeno. Iz jednostavnog razloga, vođa ekspedicije umro je od srčanog udara čim su stigli u blizinu kratera.
Manje smrtonosna zagonetka su megaliti na španskom ostrvu Menorci, prilično slični onima u Stonehengeu u V. Britaniji. Njihova starost procenjuje se na oko 4000 godina, a nikome nije jasno kako su tadašnji ljudi, bez ikakve tehnologije, prevezli, digli i poslagali ogromne kamene gromade od kojih svaka teži stotine tona. Nije jasna ni svrha toga kamenog kompleksa megalita, no veruje se da je rieč o nekom kultu koji je slavio Mesec.
Novijeg je doba zagonetka o čamcu za spašavanje koji je ekspedicija koja je krenula iz Južne Afrike našla 1964. na ostrvu Bouvet, jednom od najzabačenijih delova sveta. Najbliže kopno tom ostvu u južnom Atlantiku udaljeno je oko 1700 kilometara prema jugu, a Bouvet nikada nije bio nastanjen niti tamo postoje uslovi za život budući da se radi o kamenoj masi na kojoj nema uslova za rast bilo kakvih biljaka.
Ekspedicija je onde naišla na čamac za spašavanje bez ikakvih oznaka, ali i jedan bubanj, nekoliko posuda, bačvu... Pokušali su pronaći ljude koji su došli na ostrvo čamcem, ali nisu uspeli. Nakon dve godine, nova ekspedicija je došla na ostrvo, ali čamac i sve one stvari nije našla.
Ništa manje neuobičajena nije ni zagonetka svetala iz Hessdalena, koja se na nebu u Norveškoj pojavljuju u raznim bojama, od belog i crvenog do plavog i žutog, traju nekoliko minuta i za to vreme formiraju geometrijske oblike poput trougla, pa potom velikom brzinom nestaju. Svetla su posebno bila aktivna tokom 1980-ih kada su se svaka nedelje pojavljivala dvadesetak puta. Naučnici decenijama pokušavaju objasniti tu pojavu, ali bez uspeha.
Ipak, jedna od najčudnijih misterija je zagonetka svetionika Eilean Mor. Tokom 1900. na svetioniku su živela trojica svetioničara okružena okeanom. Dan nakon Božića, natovaren brod pristao je na ostrvce Eilean Mor, ali niko ga nije dočekao. Nijedan svetioničar nije izašao na mol kako bi preuzeo zalihe i popričao s posadom.
Brodska sirena nije dala učinka, niko se nije pojavio na molu. Mornari su izašli s broda i pošli do svetionika. Kasnije su pričali da su imali neki čudan i jeziv osećaj dok su se penjali kamenim stepenicama svetionika. Kada su stigli gore i otvorili vrata prostorije u kojoj su živeli svetioničari, pronašli su ostatke jela na stolu, prevrnute stolce... Vidjeli su da nedostaju tri vodootporne jakne, dok je sat koji je bio na zidu prestao raditi.
Pronašli su dnevnik s prilično jezivim zapisima. Zapis od 12. decembra zapisao je svetioničar Tomas Maršal. U njemu je pisalo da su “ostrvce pogodili snažni vetrovi i strašna oluja kakvu nikada u životu nije video. Glavni svetioničar bio je vrlo tih, treći svetioničar, inače iskusan mornar poznat po hrabrosti, sklupčao se na klupici i tiho plakao...”.
Poslednji zapis bio je “Oluja je gotova, more je mirno. Bog je iznad svega”. Dozu dodatne neizvesnosti daje i činjenica da je svetionik vidljiv s obližnjeg ostrva Levisa, a tamošnji stanovnici tvrdili su da već mesecima nikakve, baš ni najmanje oluje nije bilo.
Bonus video:
(Espreso.co.rs/Večernji list)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!