MUČILI SU I BEBE STARE TRI DANA! Jedinica 731 je nešto NAJSTRAŠNIJE što je postojalo u istoriji! (VIDEO)

Tajna japanska jedinica za vreme Drugog svetskog rata pobila je više od 600 hiljada ljudi i to usred eksperimenata koji su usporedivi jedino sa stravičnim zločinima nacističkog doktora Josefa Mengelea.

To je odeljenje postalo poznato kao 'Jedinica 731', usred čijih je izopačenih eksperimenata do kraja rata ubijeno više stotina hiljada ljudi. Neki komentatori nazivaju ju i Aušvicom istoka. Jedinica je osnovana s ciljem testiranja biološkog i hemijskog naoružanja da bi kroz rat proširila svoju 'delatnost'. Jedinica je delovala u kompleksu od šest kvadratnih kilometara koji je sagrađen u kineskom okrugu Pingfangu, tj. Harbinu, tada najvećem gradu u marionetskoj državi Mančuko. Eksperimenti su se većinom sprovodili na 'nepodobnom' lokalnom stanovništvu koje se nazivalo 'deblima' s obzirom da se lokalnim vlastima 'prodala' priča da je veliki kompleks za eksperimetisanje nad ljudima zapravo - pilana.

Desetine hiljada ljudi su podvrgavali amputacijama udova i to najčešće bez anestezije i namere da osoba preživi.

Na taj su način gubili krv, a odrezani udovi nekada bi se prišili na neki drugi deo tela kako bi se pratilo ponašanje organizma. Takve amputacije obično su bile rezervisane za kineske komuniste koje su Japanci prezirali do srži. Drugi su se pak namerno izlagali raznim bolestima i onda su ih operativno otvarali kako bi se pratio napredak bolesti. Nekima su vadili i cele organe, a sve se odvijalo isključivo 'na živo', bez anestezije.

Žene prisiljavali na trudnoću

Zatvorenicima su se smrzavali udovi koji bi se nakon toga odmrzavali kako bi se pratio razvoj gangrene i truljenja mrtvog tkiva. Među najbrutalnije metode svakako se može uvrstiti i operacija kojom su se ljudima uklanjali želuci, a jednjak se spajao izravno na creva. Mnoge su žene prisiljene na trudnoću kako bi se mogao pratiti prenos bolesti s majke na dete, stopa preživljavanja fetusa i štetni uticaj na majčine reproduktivne organe.

Iako je u kompleksu 'Jedinice 731' rođeno mnogo dece, ni jedno iz njega nije izašlo živo. Toshio Tono bio je pripadnik zloglasne japanske Jedinice 731 tokom Drugog svetskog rata. Nakon završetka rata, američki general Douglas MacArthur obećavao mu je imunitet i doveo ga u SAD kako bi pomagao u razvoju biološkog oružja. U martu 1945. godine, pred sam kraj Drugog svetskog rata, raspoređen je u Jedinicu 731 i provodio je vivisekciju kineskih i američkih zarobljenika. Živim ljudima vadio je oči, delove pluća i druge organe kako bi proučavao uticaj morske vode na ljudsko telo.

U to vreme su Japanci pokušavali da saznaju je li moguće koristiti običnu morsku vodu kao slanu otopinu. Tono je posle rata objavio knjigu o svemu što se događalo u Jedinici dok je on bio tamo, a tvrdio je i da sebi nikad nije oprostio počinjene zločine.

Zatvorenika zarazili kugom

Tek desetak godina kasnije javnost saznaje što se sve događalo u strogo čuvanim laboratorijima japanske vojske, a kako će i New York Times priznati, veliku zaslugu snosi i američka vojska zato što su sve zataškali u nadi da će izvući neke konkretne zaključke iz grozomornih eksperimenata.

U jednom tekstu iz sredine devedesetih je NY Times razgovarao s jednim starijim poljoprivrednikom i tu su pokazali koliko je lako skrivati mračnu prošlost. "On je veseli stariji farmer, zbija šale dok poslužuje domaći keks, ali u trenutku prebaci razgovor na prisećanje kako je rezati 30-godišnjeg muškarca dok je žrtva gola vezana za stol", počinje tekst NY Timesa. "Znao je da je kraj blizu i nije se odupirao dok su ga uveli u sobu i vezali. Tek kad sam uzeo skalpel počeo je da vrišti. Razrezao sam ga od prsa do trbuha i grozno je vrištao, lice mu se izobličilo u agoniji, bilo je strašno kako je vikao. Na kraju je ipak prestao da viče. Sve to je ulazilo u normalni dan hirurga, ali stvarno me obeležilo jer mi je bilo prvi put", ispričao je anonimni sedamdesetogodišnjak.

Tek pri kraju razgovora pojasnio je zašto su živog zarobljenika tako strašno mučili. Zarazili su ga kugom kako bi istraživali mogućnosti izrade biološkog oružja i njegovo korištenje u Drugom svetskom ratu.

Nakon što su nesretnika zarazili, razrezali su ga bez anestezije da vide kako se bolest ponaša u pacijentu. Anestetik nisu koristili jer su se brinuli da će to nekako uticati na rezultate. Negde u to vreme objavljena je i knjižica koja pokazuje kako su lekari Jedinice 731 eksperimentirali čak i na bebama starima tek tri dana. "Ruka trodnevnog deteta obično je skupljena u šaku, ali zabijanjem igle u srednji prst moguće je ispraviti ga i tako olakšati eksperiment", stoji u knjižici. Eksperimenti na ljudima nisu se održavali samo u Jedinici 731, a nisu oni bili niti neka odmetnuta jedinica koja je samovoljno sprovodila takve grozote.

Amputirali ruke i vežbali traheotomiju

Nikad nije potpuno razjašnjeno koliko je pokojni car Hirohito znao o zločinima, ali njegov mlađi brat, princ Mikasa, posetio Jedinicu 731 te je u svojim memoarima opisao da je video snimke kineskih zatvorenika kako marširaju ravnicama Mandžurije zbog eksperimenata s otrovnim plinom.

Prema sećanjima lekara Kena Yuasa koji je čak i sredinom devedesetih, u vreme nastajanja spomenutog teksta NY Timesa, radio u jednoj klinici u Tokiju, eksperimenti na ljudima sprovođeni su čak i izvan zloglasne Jedinice 731.

Doktor Yuasa bio je vojni lekar u Kini, ali tvrdi da nikad nije posetio Jedinicu niti je ikad imao kontakta s njima. On tvrdi da je, još dok je bio student u Japanu, preko kolega čuo za slučajeve vivisekcije pacijenata u Kini. Kad je stigao u provinciju Shanxi 1942, godine, uskoro su ga tražili da vidi kako izgleda "praktična operacija".

U dvoranu su uvedena dvojica Kineza, skinuli su ih do gole kože i dali opštu anesteziju. Zatim su Yuasa i njegove kolege počeli da vežbaju različite vrste operacija; prvo su uklonili slepo crevo, zatim su amputirali ruku i na kraju su vežbali traheotomiju. Nakon 90 minuta, kad su završili, ubili su pacijenta smrtonosnom injekcijom.

Kad su Yuasu postavili za šefa klinike, povremeno je od policije tražio komuniste za vivisekciju. A policija bi mu redovno ispunjavala te zahteve. On tvrdi da je takvo ponašanje bilo uobičajeno među japanskim doktorima u Kini tokom rata. Ti lekari su samo vežbali na zatvorenicima, a nisu sprovodili nikakva istraživanja. Povrh svega toga, on je uzgajao kulture tifusa i prosleđivao ih dalje u vojsci. Neko iz te jedinice mu je kasnije govorio da su te kulture koristili kako bi zarazili sela u komunističkim teritorijama. 1944. godine Japan je bio pred vojnim porazom i pribegavali su sve očajnijim merama. Lansirali su ogromne balone i podigli ih visoko u atmosferu gde su ih snažni vetrovi odneli čak do američke obale. Hteli da koriste biološko oružje u Americi Nekih dvestotinjak balona sletelo je u zapadne delove SAD gde su ubili jednu ženu u Montani i šest osoba o Oregonu. Decenijama kasnije pojavili su se dokazi da su neki generali zahtevali upotrebu biološkog oružja umesto bombi.

Neki su hteli da pošalju kugu ili antraks, drugi su hteli da pošalju stočne viruse kako bi uništili američku stoku ili bolesti žitarica kako bi uništavali useve.

Žestoka rasprava izbila je u Tokiju i dokumenti otkriveni ranih devedesetih pokazali su da je Hideki Tojo, kasnije obešen zbog ratnih zločina, odbio korištenje biološkog oružja protiv SAD-a.

Na ključnom sastanku sredinom 1944. godine Tojo, nedugo pre toga proteran s mesta premijera i načelnika glavnog stožera, imao je dovoljno autoriteta da uloži veto na predlog. Već tada je znao da Japan gubi rat i bojao se da će takvi napadi na SAD samo dovesti do odmazde biološkim ili hemijskim oružjem.

BONUS VIDEO:

TRESNUO GLAVOM O POD, A ČEP NIJE NI PIPNUO! Sa satarom u rukama deka pokušao da izvede globalni izazov! (VIDEO)

(Espreso.co.rs / express.hr)