LOPOVI NA PLAŽAMA OPERIŠU KAO POMAHNITALI: Poslušajte savet ovog POLICAJCA i izbegnite nesreću

Masovne su krađe na plažama, a jedan splitski policajac je rešio da otkrije mere zaštite od krađa. Pre svega je potrebno da budete svesni da lopovi izgledaju isto kao i vi i da je neophodno da čuvate svoje vredne stvari na zaštićenim mestima.

- Lopovi koji kradu po plažama najviše koriste nesmotrenost i predrasude koje građanima umanjuju oprez i na neki način postaju povod osobama loših namera za počinjenje krivičnog dela - objasnio je Paško Ugrina, šef Odeljenja za prevenciju PU splitsko-dalmatinske.

Brojni su primeri koji pokazuju kako kriminalci koriste trenutke opuštanja svojih žrtava. Prosečni građanin često misli kako neće baš on biti meta krivičnog dela, pa su u tom pogledu nesmotreni kada ostave svoju imovinu bez nadzora. Uz nesmotrenost tu su i predrasude koje se odnose na to da građani uglavnom imaju pogrešno mišljenje da je lopov uočljiv prema nekim fizičkim karakteristikama.

Na primer, misli se kako se radi o muškarcima neuglednog izgleda koji patroliraju plažom i osvrću se na sve strane tražeći plen. Činjenica je kako su počinitelji muškarci i žene različite starosti koji se svojim izgledom, odećom i ponašanjem dobro uklapaju u okolinu i ne pobuđuju sumnju.

Upravo zato se svakog leta sa dolaskom turističke sezone poveća broj prijavljenih imovinskih delikata, pogotovo tzv. običnih, zatim provalnih, džepnih i teških krađa. Veliki broj bude počinjen na plažama, ali je zanimljivo kako ih ima dosta tokom noćnih sati. Na meti kradljivaca tako su se u proteklih desetak dana često nalazili i noćni kupači.

Na Bačvicama je pokradena grupica ljudi koja je od 23 sata do ponoći potražila osveženje u moru, a par večeri kasnije bez stvari su oko 22 sata ostali jedan maloletnik i njegov punoletni prijatelj.

Koliko ljudi znaju da budu opušteni na javnom mestu kao što je plaža, najbolje pokazuje slučaj mladog para koji je zaspao na plaži na Ovčicama oko dva sata ujutro. Kada su se probudili sat kasnije, videli su da im nedostaju vredni predmeti.

Ipak, nisu samo noćni sati krizni što se tiče aktivnih lopova koji operišu uz more. Na jednoj od gradskih plaža gospođa je došla sama i koristila mobilni dok se sunčala. Kada je izašla iz mora, videla je kako joj nema mobilnog telefona koji je lopov uočio u njenim rukama i samo čekao prigodni trenutak. Isto tako je strani državljanin fotografisao skupocenom kamerom da ga cela plaža vidi posle čega ga je odložio u torbu i otišao da pliva. Po povratku kameru nije našao u torbi. Jedan Splićanin je u najranijim jutarnjim satima došao na plažu, odložio stvari i otišao da se razgiba plivanjem tokom dva sata.

Nisu samo splitske plaže teren na kojem operišu gostujući kriminalci.

U Makarskoj je jedan od kupača mobilni ostavio na drvenom sanduku na udaljenosti od 30 metara pa se čudom čudio kada ga nije našao. Drugi je došao na plažu s torbom "Tommy Hilfiger" u kojoj je imao iPhone, Ray Ban naočare i ručni sat Armani, pa je ostao bez stotine hiljada dinara imovine posle plivanja. Treći slučaj je porodica koja je ostavila torbe u hladu iza kabine za presvlačenje, daleko od očiju, ali kao naručeno za kradljivce. U Okrugu se stranac neprijatno iznenadio kada nije našao iPhone ostavljen napeškiru, a u Marini je kupač ostao bez nekoliko desetina hiljada dinara iz džepa pantalona koje je skinuo.

Prevencija je jedan od najboljih načina borbe protiv takvih krađa, što pokazuju i podaci o smanjenom broju krađa na plažama tokom tri godine. Obrađeni podaci se odnose na Split i Makarsku koja je zbog velike koncentracije ljudi tokom leta pogodan poligon za krađe.

Strani državljani koji su došli na ta područja tokom sezone 2016. godine prijavili su 97 krivičnih dela počinjenih na plažama na njihovu štetu. Godinu kasnije ih je bilo 78, a prošle godine samo 48 krađa. Bez obzira na statistiku policija problematiku krađa na plažama stavlja visoko u prioritete rada uslovljeno tamnom brojkom dela koja nisu prijavljena.

- Naglasio bih kako prevencija nije samo stvar policije. Primer su mere situacijske prevencije kriminaliteta inicirane prema koncesionarima i korisnicima pomorskog dobra srazmjrno veličini i vrsti delatnosti i definisanje istih kroz važeći Pravilnik od strane Županije splitsko-dalmatinske. Cilj je dugoročno podizanje nivoa sigurnosne kulture i kvaliteta usluge prema svim korisnicima.

- Od konkretnih mera navodim: korištenje sigurnosnih ormarića, suncobrani i ležaljke s pregradama na zaključavanje, informativne ploče sa slikovnim upozorenjima, pozitivne uputstva na hrvatskom i engleskom s brojevima telefona dežurnih službi, mogućnost zaposlenja obezbeđenja, angažman spasioca i slanje zaposlenih na besplatnu edukaciju sve do saradnje i kontakta s mesnom nadležnom Policijskom stanicom. Skladno tome se jedan od koncesionara gradske plaže u Splitu javio policiji i mi smo mu poslali našeg službenika koji je sproveo edukaciju zaposlenika - navodi Paško Ugrina pozitivni primer brige za goste i konkretnog rada na održivoj sigurnosti.

Koliko policija ozbiljno shvata svaku prijavu govori primer iz Makarske gde su tajno nadzirali jednu od plaža. Policijski službenik je uočio sumnjivog mladića koji učestalo s peškirom odlazi i vraća se na plažu. Prati ga i vidi kako iz peškira vadi stvari koje stavlja u gepek jednog automobila parkiranog nedaleko od plaže. Nisu ga odmah uhapsili već su ga pustili da ode vozilom i pratili ga do iznajmljenog stana u kom su mu našli saučesnike i još hrpu predmeta pokradenih s drugih lokacija. Radilo se o organiziranoj grupi koja je došla iz BiH s isključivim ciljem da krade po plažama.

Pokradene stvari manje vrednosti, kao odeća i obuća, uglavnom se nađu odbačene u bližoj okolini, najčešće u kontejnerima. Zato se savetuje uvek da pokradene osobe pogledaju unaokolo ne bi li našli bar deo svoje imovine.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Jutarnji.hr)