IMALA JE TRI GODINE KADA SE DESILA ČERNOBILJSKA KATASTROFA: Od radijacije je OBOLELA, seća se i GROZNIH SMRTI

Popularna mini-serija 'Černobilj' oduševila je gledaoce širom sveta, ali i izazvala vrtlog emocija.

Više od trideset godina nakon katastrofe, mnogi se prisećaju toga teškog razdoblja koje je imalo globalne razmere.

Janina Skarlet te je 1986. godine bila trogodišnja devojčica koja je živela u Ukrajini, a zdravstvene probleme koje je joj je uzrokovala černobijlska katastrofa oseća i danas.

"Ne diraj je, zarazna je", "Jesi li radioaktivna?", "Svetliš li u mraku?" samo su neke od šala koje su joj izgovarala deca kad se godinama kasnije iz Ukrajine preselila u Njujork, otkrila je Janina za Women's Health.

Sve što je iko devedesetih mogao povezati s Ukrajinom bila je eksplozija u Černobilju.

- Bilo je to oko 280 kilometara od moga rodnog grada Vinice i samo nekoliko meseci pre mog trećeg rođendana. Ne sećam se puno o događaju, ali su mi pričali da je u vreme eksplozije vladao osećaj zbunjenosti koji se dve nedelje kasnije, kad se saznalo šta se dogodilo, pretvorio u brigu - započinje svoju priču Janina.

Ukrajinska je vlada svoje građane obavestila o situaciji tek kad su druge zemlje shvatile da nešto nije u redu pa im preporučila terapije jodom da se spreče moguće zdravstvene komplikacije zbog emisije radioaktivnog joda iz Černobilja.

- U tom smo trenutku već nedeljama svi bili izloženi radijaciji samo zato što smo izlazili iz kuća, pili vodu i jeli sirovo voće, a sve to bilo je otrovano. Nakon šest meseci, ljudi su počeli da oboljevaju. Ja sam bila jedna od njih - rekla je Janina.

- Kad bi se vreme promenilo, moj bi nos neprestano krvario i imala sam neizdržive migrene praćene napadima. Bila sam u bolnici toliko puta da sam se pitala hoću li uopšte da preživim detinjstvo.

Samo nekoliko godina nakon černobiljske katastrofe puno je mladih oboljevalo od raka i ubrzo umiralo.

- Mama moje najbolje prijateljice bila je jedna od njih. Rak joj je dijagnostikovan sa 35 godina i uskoro je preminula. Bila sam prestravljena.

Janinu su jednog dana, zbog migrene, iz škole poslali kući. Njeni roditelji po nju nisu mogli da dođu, a budući da je živela blizu, kući je pešačila.

- Kad sam došla do vrata jedva sam mogla da se krećem, a imala sam i problema s vidom. Isprva nisam mogla gurnuti ključ u bravu, a kad sam ušla i pogledala se u ogledalo, krvne žile su mi iskočile, oči su mi bile crvene i toliko me bolelo da sam se onesvestila.

Janina se s porodicom 1995. godine preselila u SAD, prvenstveno zbog progona jevreja koji je tada u Ukrajini još uvek bio na snazi. Dotad se učestalost njinih napada smanjila, ali su joj migrene ostale.

Ali, dok joj se zdravlje poboljšavalo, njin je društveni život bio gori. Iako je engleski još učila, razumela je grozne komentare drugih učenika.

- Nikad se nisam osećala usamljenije, bila sam izolovana i u velikoj boli. Tada sam razmišljala o samoubistvu - priznala je Janina za Women's Health.

S vremenom su stvari postajale bolje, posebno nakon što je kao 13-godišnjakinja pogledala film X-Men.

- Gledala sam mutante koji su, kao i ja, bili izloženi radijaciji. Osećala sam povezanost s njima. Tada sam prvi puta shvatila da nisam žrtva, nego borac.

Kasnije je Janina krenula na časove psihologije, a danas je to njena struka. Radi u San Dijegu, a kao psihološkinja služi se idejom superheroja kao načina da ljudi prebole svoje traume. Traume ipak oseća i danas, svaki put kad doživi migrenu ili napad od kojih boluje još uvek.

O Černobilu je pak otvorenije počela govoriti tek sa 31-om godinom.

- Danas mi je puno lakše pričati o tome. I čim više pričam, lakše mi je. Međutim, gledati seriju 'Černobilj' znači prisjećati se strahota kroz koje su mnogi oko mene prolazili. Teško je, bolno i emotivno.

Do sada je Janina ipak skupila hrabrosti da pogleda samo prvu epizodu jer prisećanje na grozne trenutke iz mladosti uistinu nije lako.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/miss7)