VOJNA ANALIZA PREDVIĐA PROPAST LJUDSKE CIVILIZACIJE: Do 2050. godine ćemo gotovo sigurno uništiti planetu Zemlju

Analizu zastrašujućih scenarija o tome kako ljudska civilizacija zbog klimatskih promena može da propadne u sledećim decenijama potvrdio je i bivši australijski načelnik obrane i visoki zapovednik kraljevske mornarice.

Analiza koju je objavio Breakthrough National Centre for Climate Restoration, think-tank iz Melburna, opisuje klimatske promene kao "kratkoročno do srednjoročno egzistencijalnu pretnju ljudskoj civilizaciji" i postavlja verovatan scenario gde ćemo završiti u sledećih 30 godina ako se ništa ne promeni, piše portal Vice.

U analizi se tvrdi da su potencijalni "ekstremno ozbiljni ishodi" pretnji vezanih za klimu često daleko verovatniji nego što se uobičajeno pretpostavlja, ali ih je gotovo nemoguće kvantifkovati zato što su "van ljudskih iskustava u poslednjih 1000 godina".

U našoj trenutnoj putanji, upozorava izveštaj, "planetarni i ljudski sistemi dosežu tačku bez povratka do sredine veka, u kojoj perspektiva uglavnom nenastanjive Zemlje dovodi do sloma nacija i međunarodnog poretka".

Jedini način da se izbegnu rizici od ovog scenarija je ono što izveštaj opisuje kao "nešto slično hitnoj mobilizaciji za Drugi svetski rat", ali ovaj put usredotočeno na ubrzano stvaranje industrijskog sitema s nultom emisijom i ponovno stvaranje sigurne klime.

Scenario upozorava da će naše trenutno kretanje verovatno prouzrokovati najmanje tri stepena Celzijusa globalnog zagravanja, što može pokrenuti povratne veze koje će još više pojačati zagrejavanje. To bi podstaklo ubrzani kolaps ključnih ekosistema, "uključujući sistem koralnih grebena, amazonske prašume i Arktik".

Posledice bi bile strašne. Otprilike milijardu ljudi moralo bi da se islei zbog nepodnošljivih životnih uslova, a još dve milijarde suočile bi se s manjkom vode. Poljoprivreda bi propala u suptropskim područjima, a proizvodnja hrane dramatično bi bila poremećena u celom svetu. Interna kohezija nacionalnih država poput Kine i SAD-a bila bi narušena.

- Čak i uz zagrejavanje od dva stepena Celzijusa, više od milijarde ljudi verovatno bi moralo da se preseli, a u najgorim scenarijima razmer razaranja prelazi našu sposobnost procene. Velika je verovatnoća da bi ljudska civilizacija došla do svoga kraja - piše u izveštaju.

Autori izveštaja su Dejvid Sprat, Breakthroughov istraživački direktor, i Ijan Danlop, bivši viši direktor Royal Dutch Shella koji je pre toga predsjdavao Australijskom asocijacijom za ugalj.

U kratkom predgovoru penzionisani admiral Kris Ber, načelnik australijskih obrambenih snaga od 1998. do 2002. i bivši zamenik zapovednika australijske mornarice, hvali ovaj dokument zato što pruža "ogoljenu i neulepšanu istinu o situaciji u kojoj se nalazi naša planeta i ljudi, i daje uznemirujuću sliku o realnoj mogućnosti da je ljudski život na Zemlji na putu prema izumiranju, i to na najstrašniji način".

Beri danas radi na Institutu za klimatske promene pri Australijskom nacionalnom univerzitetu u Kanberi.

Sprat je za Vice rekao kako je ključni razlog zbog kojeg ne postoji razumevanje rizika to što su "mnoge spoznaje koje su iznesene pred političare zapravo konzervativne. Budući da su rizici sada egzistencijalni, potreban je novi pristup proceni klimatskih i sigurnosnih rizika uz pomoć analize scenarija."

U oktobru prošle godine Viceova je platforma Motherboard izveštavala o naučnim dokazima da je sažeti izveštaj Ujedinjenih naroda o klimatskim promenama za vladine zvaničnike, čiji su nalazi umnogome prepoznati kao "uništavajući", zapravo bio previše optimističan.

Iako Breakthroughov scenario postavlja neke konačne mogućnosti rizika, često nije moguće smisleno kvantifikovati njihovu verovatnoću. Kao rezultat toga, autori naglašavaju da konvencionalni pristupi rizicima imaju tendenciju da umanje najgore scenarije uprkos njihovoj verovatnosti.

Spratov i Danlopov scenario za 2050. pokazuje kako je lako završiti u ubrzanom klimatskom scenariju koji bi doveo do toga da Zemlja u samo nekoliko decenija postane nepogodna za život.

- Najgori scenario za 2050. nudi nam svet u društvenom slomu i posvemašnjem haosu. No postoji i određena prilika za hitnu i globalnu mobilizaciju resursa, u kojoj će logistička i planska iskustva nacionalnih sigurnosnih sektora imati važnu ulogu - zaključio je Sprat.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Index.hr)