ISTINA O ŽENI koja se probudila iz kome nakon 28 godina (VIDEO)

Munira Abdulla (32) iz Ujedinjenih Arapskih Emirata 1991. godine u saobraćajnoj nesreći zadobila je teške povrede mozga kada se automobil u kojem su se ona i njen sin vozili sudario sa autobusom.

Tada četvorogodišnjak njen sin Omar Webair preživio je nesreću zahvaljujući upravo njoj, svojoj majci, koja je sedila s njim na zadnjem sedištu.

"Kada je videla da ćemo se sudariti, zagrlila me kako bi me zaštitila od udara. Nikada nisam odustao od nje, jer sam oduvek imao osećaj da će se probuditi", rekao je. On je prošao bez ijedne povrede, samo s manjom masnicom. Abdulla je prošla puno gore, lekari su tada tvrdili da se Abdulla možda nikada neće u potpunosti oporaviti, probuditi.

No krajem 2018. godine, gotovo tri decenije nakon nezgode, pokazala je znakove oporavka, uključujući dozivanje svog sina. Godinama je bila bez svesti, a pre dve godine stigla u ustanovu u Nemačkoj gde je prošla niz različitih zahvata kako bi se možda popravilo njno stanje.

Njena priča izašla je u javnost krajem prošlog meseca, kroz intervju s njenim sinom, koji je hteo svima da poruči "da nikada ne odustaju od svojih voljenih". Naslovnice su bile prepune priča o "modernom čudu". Bila je to neobična i inspirativna priča, a pitanja je bilo mnogo. Kako će sada živeti? Kako će se prilagoditi modernom svetu? Što to znači za one koji se u tom stanju nalaze godinama? U javnosti se pokrenula rasprava o tome je li tako nešto moguće, a autorka ovog teksta Dženi Kitzinger, smatra kako je ovaj slučaj, koliko god neobičan bio, možda samo pojednostavljen i da se iza naziva "čudo" krije ipak dugogodišnja terapija i stanje koje je imalo potencijal za oporavak, piše Independent. Važno je naglasiti da umesto da je uvek bila u vegetativnom stanju, potpuno nesvesna sebe i okruženja, u objavljenom izvešću u opisu njene dijagnoze stajalo je "minimalno svesna".

Bilo je tu minimalnih i naizjeničnih znakova neke temeljne svesti, pa čak i u trenucima kada je to bilo na jako malom nivou. I tako je zapravo imala puno više šansi da se oporavi nego da je bila u vegetativnom stanju. Nenja potpuna dijagnoza nije bila spomenuta precizno stoga je mogla dovesti do zabluda, koje kako kaže Kitzinger, uvelike menjaju pogled na stanje.

Rehabilitacija može učiniti razliku u nivou oporavka nakon povrede mozga, pa intervencije i procene stanja mogu osigurati da se svest ne potisne bolom, različitim kliničkim faktorima ili npr. sedativnim uticajem lekova. Značajno je da je prije "čuda" Abdulla premeštena u specijalistički centar u Nemačkoj gdje je dobila terapiju koja je uključivala operaciju njezinih udova, fizičku terapiju, i poboljšanu kontrolu epilepsije. Uprkos potencijalnoj poveznici tretmana i oporavka nekako je lakše upotrebiti formulaciju "čudo", iza kojeg ipak stoje neke činjenice koje se ne mogu zanemariti. Njen je sin tako smatrao da mu je majka postala svesnija, budnija, nakon svađe uz njenu bolničku postelju.

"Osetila je da sam ugrožen, i to joj je izazvalo šok", rekao je u jednom intervju. Pacijenti koji izađu iz dugotrajnog minimalno svesnog stanja, koje nije neuobičajeno za prve godine nakon neke velike traume, najverojatnije će imati duboka i trajna fizička i mentalna oštećenja. Biće zavisni od drugih, svakog dana, i neće imati mogućnost da donose neke krucijalne odluke u svom životu. Mogu biti i dezorijentisamni, s nemogućnošću da se sjete što se dogodilo samo nekoliko trenutaka ranije, s mogućnošću da sudeluju samo u ograničenoj komunikaciji, na način, pitanje - odgovor. Stanje Abdulle sada odgovara nivou njenog mogućeg oporavka, a komunicirati može samo u "poznatim situacijama".

"Jednom kad započnem molitvu ona nastavlja retke", rekao je njen sin. Kada se govori o čudu stvara se dojam da se osoba nakon kome u potpunosti oporavi, što nažalost, nije tačno. Abdulla najverojatnije neće moći da razume puno onoga što se oko nje događa. Važno je smatra Kitzinger, pažljivo kontekstualizirati ovakve priče i odmaknuti ih od onih mitova i legendi "čudotvornog buđenja".

Ovakvi prijeri bude nadu onima čiji se najbliži nalaze u takvim stanjima, no isto tako služe i kao primer kako bi ove oporavke trebalo promatrati s dozom opreznosti, s obzirom kako je pred onim koji se probude, ipak težak život i pitanje koliko će se dalje i kako oporaviti.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/express.h)