MAME SNIMAJU POR**ĆE ZA SVOJU DECU: Kažu da je reč o obrazovnom materijalu! Kuda ide ovaj svet?

Kažu da je reč o obrazovnom materijalu, poput učenja korištenja kondoma, a neka od dece uzvraćaju da je to "sve već viđeno".

U nekim davnim, sretnijim vremenima, kad su "eksplicitni pornografski sadržaji" od dečjih pogleda bili skrivani na najvišim policama videoteka, često još i zaštićeni neprozirnim žutim košuljicama, glavni problem svake majke bio je "kako ga/ju naterati da jede zdravo", a najteži dečji prestup komad pizze pojeden u hodu na povratku kući. Jer "zašto bi pojeo to nezdravo smeće kad doma imaš sveže skuvano varivo"?

Danas svet više nije tako jednostavan - nestale su videoteke, a s njima i police načičkane porno filmovima, čak se i njihove, u časopise uobličene, tiskane verzije vrlo rijetko mogu pronaći na kioscima, a mame više ne brinu samo o tome kako decu sprečiti u konzumiranju nezdrave hrane. Mnogo im veći problem predstavlja nezdravi sadržaj prisutan na internetu. Posebno onaj pornografski. Stanovnici Velike Britanije su, kažu stranice za praćenje mrežnog prometa, uz Islanđane i Amerikance, najveći potrošači internetskog pornosadržaja. Na njega otpada čak trećina britanskog internetskog prometa, s njim povezani oglasi zauzimaju 5% oglasnog prostora, što ga smešta odmah iza kockanja i igara, a 65% 15-godišnjaka barem je jednom u životu "bacilo oko" na pornić.

Zabrinute za kvalitet sadržaja kojim njihova deca truju svoje mlade umove, pet je britanskih mama odlučilo da snimi pornofilm na svoj način. Da u budućnosti mogu ljutito upitati:

"Zašto gledaš to komercijalno smeće kad je mama složila zdravu i kvalitetnu domaćicu?". Čudno? Ništa neobično u tome ne vide Emma, Sara, Dženi, Anita i Sara-Luis, žene spojene projektom televizijske kuće Channel 4, čiji je nastanak prikazan u trdelnom "dokumentarcu" "Mums make porn". Te se žene, u maniri članica nekog instant girl-benda, ne poznaju od ranije, ali pažljivo su odabrane pa svaka ima "svoj faktor", nešto s čime se žene pred malim ekranima mogu poistovjetiti.

Ema je draga, otvorena dovoljno da bude uverljiva, nedovoljno da postane nametljiva, Sara u svakome muškarcu vidi neprijatelja, Dženi nije sigurna kosi li se snimanje pornića s njenim hršćanskim načelima i silno je uznemiruju u krupnom planu prikazane genitalije, a ipak oblizuje usne promatrajući taj prizor, Sara-Luis je "vrlo otvorena" i rado sa svojom decom priča o seksu, no pogled na seks uživo nateraće je da se ispovraća u cvetnu gredicu, dok Anita obožava seks, pornići je stimuliraju i u ovom se zakopčanom društvu oseća pomalo izolovano.

Sitne razlike među njima i nisu važne, jer majke ukupno petnaestero dece u starsotiod 6 do 25 godina, osupnute, zgrožene i zgađene sadržajem koji je mladima bez ikakvog nadzora dostupan u internetskim bespućima, pred sobom imaju samo jedan cilj. Onako britanski, uz čaj i kolačiće, razraditi strategiju snimanja i podeliti uloge koje će svaka od njih preuzeti na sebe. Iako bi naslov mogao sugerirati drukčije, mame će se naći iza kamere. Sara i Anita će režirati, Ema će se pobrinuti za uređenje prostora, Sara-Luis za kostime, a Jane će, u atmosferi nabijenoj svakojakim emocijama, kakva i priliči reality-showu, shvatiti da Bog ne želi uprljati njnu čistu dušu i odustati od projekta.

Hoće li mame i bez nje uspeti da snime pornofilm? Je li važno? Pravo je pitanje zašto i bi. Da im se deca ne pretvore u internetsku podvrstu zavisnika o seksu? Iako njihova deca, naravno, to ne rade, dala su im reč pa one film snimaju za neku drugu, manje sretnu decu čije majke nisu tako osveštene i uključene. Kao ambasadorke neke nove seksualne revolucije, žele mladima širem sveta poručiti kako u seksu nema ničeg lošeg, sve dok je prirodan, a pornofilmovi su sasvim prihvatljivi - bolje produkovani i edukativniji. Kao da su to ikad bili. Groteskna ideja pomalo podseća na osnovnoškolski projekt postavljanja kondoma na bananu - da, mladi to moraju naučiti, ali mladi su i sve vezano uz telesnost im je novo, zanimljivo i čudno, a od tih se osećaja štite - smehom. Nije smešno u ovih žena izraženo moralističko licemerje s natruhama mizandrije. Svi su dostupni filmovi, prema njihovu shvatanju, izrazito ženomrzilački, žene se u njima shvataju tek kao sredstvo za muško pražnjenje, jadnice pred koje se postavlja imperativ zahvalnog prihvatanja svakog partnerova predloga i savršene lepotice čije idealne proporcije normalnim curama nabijaju komplekse. A opet 30% žena u pornofilmovima uživa gotovo svakodnevno. Tako su i filmovi brutalne tematike, poput silovanja, nad kojim je Sara tako dramatično plakala, češće ostvarenje ženskih nego muških fantazija jer, kako je u jednom drugom dokumentarcu objasnila psihologinja s UCLA-a, "žene tad gube kontrolu, nisu odgovorne za ono što im se događa i mogu bez grižnje savesti uživati u nečemu zabranjenom". Zapravo, uživaju u fantaziji. Pornofilmovi i jesu fantazije. Nisu, kao ni filmovi drugih žanrova, uputstva za upotrebu ili uputi za život. Sposobnost razlikovanja stvarnog života i onog prikaznog na ekranu mame filmašice svojoj su deci trebale usaditi mnogo ranije. Nije verovatno da će stvarna žena uživati u dvostrukoj analnoj penetraciji, ali još je manja mogućnost preživljavanja izletanja kroz zatvoreni prozor na dvadesetom spratu. No, nitko ne želi da snimi "realističan, etičan akcijski film". Dostupnost sadržaja za odrasle deci uzbunjuje, posebno uzme li se podatak o 28% dece u dobi od 11 do 12 godina koja su već pogledala prvi pornić, no još više zabrinjava što je i veći postotak njihovih vršnjaka probao alkohol. Sigurno se mame i o tome brinu, no taj se edukativni film još nije našao na rasporedu. Trenutno su zauzete promovisanjem svog, čak i naslovom bezličnog, "Fourplaya" u kojem, uz klasičan, prikazuju i čin lezbijskog seksa kako bi devojke shvatile da je i on u redu (to što mladićima nije pružena ista mogućnost, nije njihov problem), a sva se akcija odvija u atmosferi preteranog pristanka pa je projekcijom, kojoj i maloljetna deca autorki, umesto poslovičnih uzdaha odzvanjalo:

"Jel' to ok?". Njihovoj deci, verojatno, nije. Uostalom, kao što je Sarina ćerkai+ u jednom trenutku rekla:

"Takvi filmovi već postoje. Samo ih niko ne gleda". BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/express.hr)