1. MAJ OZNAČAVA I DAN KADA JE EVROPI VRAĆENA NADA: Na Praznik rada odigrala se poslednja bitka Drugog svetskog rata

Nakon što su sovjetske trupe okupirale Rajhstag 1. maja 1945. nemački poraz je bio neizbežan.

2. maja, sovjetska obaveštajna služba primila je radio poruku od nemačkog 56. oklopnog korpusa tražeći primirje. Kasnije tog jutra, komandant korpusa general Helmut Veidling potpisao je naređenje o predaji, koji je potom prenesen svim vojnicima berlinskog garnizona.

Posle više od dve nedelje teških borbi, sovetska Crvena armija zauzela je prestolnicu nemačkog Trećega Rajha, što je bio uvod u potpunu kapitulaciju nacističke Nemačke.

Bitka za Berlin počela je sredinom aprila, kada je u napad krenulo 2,5 miliona vojnika 1. i 2. beloruske fronte pod zapovedništvom Žukova i Rokosovskog kao i 1. ukrajinske fronte pod Konjevom i Čujkovom.

Nacističku prestolnicu branilo je preko 760 000 pripadnika Vehrmahta i SS-a te pričuvnici Folskturma i Hitlerove omladine.

Uprkos teškim uličnim borbama za svaku kuću sovjetski su vojnici brzo napredovali i poslednjeg dana aprila zauzeli Rajhstag. Njega su među ostalim branili pripadnici SS-a iz Francuske, a jednako fanatično po gradu su se borili i SS-ovci iz Danske, Latvije i Norveške.

Pre nego što je bitka okončana, nacistički vođa Adolf Hitler i mnogobrojni njegovi sledbenici počinili su samoubistvo. Ali tek posle Gebelsovog samoubistva bilo je moguće dogovoriti predaju. Poslednja bitka Drugoga svetskog rata bila je i jedna od najkrvavijih. Nemilosrdno ubijanje, u bici koja je već odavno bila odlučena, odnelo je samo na sovjetskoj strani više od 80 000 života. Uz to, Crvena armija imala je više od 280 000 ranjenih, a izgubila je gotovo 2000 tenkova i 1000 aviona.

Procene nemačkih gubitaka kreću se od oko 200 pa sve do 458 000 mrtvih i ranjenih vojnika i civila uključujući na hiljade dečaka u nemačkim uniformama. Dece u uniformama bilo je i na sovjetskoj strani jer je sovjetski vođa Staljin, u želji da što pre osvoji nacističku prestolnicu, mobilizovao mnoge maloletnike.

Nekoliko dana kasnije, 9. maja 1945, nemački je feldmaršal Kajtel potpisao akt o bezuslovnoj kapitulaciji Nemačke.

Nakon više od pet i po godina golemih ljudskih patnji i razaranja u Evropi je završio Drugi svetski rat.

Evropa je bila u ruševinama, ali se konačno budila nada i ljudi su slavili što je konačno zavladao mir.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Vojna povijest)