Zašto dobri ljudi slušaju naređenja za koja znaju da su zla? (GIF)

Neka od najpoznatijih psiholoških istraživanja, inspirisana stravičnim ponašanjem ljudi, privukla su veliku pažnju zbog šokantnosti svojih nalaza. Pitanje koje se postavlja je zašto ljudi koji su dobri i pošteni pristaju da rade užasne stvari. U nekoliko studija objašnjen je uzrok ovakvog ponašanja. Kako perfekcionisti rade svoj posao? Niko im nije ravan... Ali bukvalno! (FOTO) Psiholog Stenli Milgram je tokom šezdesetih godina užasnuo svet kada je od volontera tražio da elektro šokovima nanesu bol onima koji nisu prošli memorijske testove. Ipak, eksperiment je bio iluzija - šokovi nisu bili pravi, a žrtve nisu bile stvarne već se radilo o grupi glumaca. Većina učesnika nije posumnjala na ovako nešto i mislili su da kažnjavaju žrtve pravom strujom koja bi na kraju mogla i da ih ubije. Pored toga samo trećina volontera je odbila naređenje, i čak su i oni otišli zabrinjavajuće daleko. Pet decenija kasnije profesor Patrik Hagard, sa Univerziteta u Londonu, je uz pomoć nove tehnologije ponudio objašnjenje zašto ljudi ovako deluju. - Ljudi često prihvataju manje odgovornosti zato što su slušali nečija naređenja. Ali da li to govore samo da bi izbegli kaznu ili naređenja zapravo menjaju osnovno iskustvo odgovornosti? - rekao je profesor. Hargard je ponašanje testirao nečim što se naziva "smisao za agense", odnosno da li ljudi osećaju da je njihovo ponašanje proizvod spoljnih efekata. Prethodna istraživanja su pokazala da on može da izmeni naš osećaj za vreme, jer smo toliko naviknuti na ideju da prekidač pali svetlo zbog čega se mala kašnjenja ne primećuju u našem mozgu. Osećaj neposrednosti između akcije i rezultata može se koristiti za merenje osećaja odgovrnosti kod ljudi. Hagard je objasnio u svojoj studiji da veći broj ljudi oseća prisustvo agensa, meren iz vremenske prespektive, više u situacijama sa pozitivnim ishodom nego sa negativnim. Ljudi su spremniji da preuzmu odgovornost za uspeh nego za njegovu suprotnost. Ovog puta učesnici su imali prekidače za slabiju struju nego u Milgramovom eksperimentu ili opciju da uzmu novac od žrtve. U nekim situacijama im je eksperimentator nalagao šta treba da rade, a u drugim su mogli sami da biraju šta će da urade. Ovog puta, ipak, elektro šokovi su bili pravi, a učesnici su smenjivali - pritiskali su prekidač ali i primali šokove. Uznemirujuće je da kada su mogli da biraju, ne samo da su uzimali novac, već su birali i elektro šokove. Studija je na kraju pokazala da oni koji su bili primorani da pritisnu prekidač za struju, imaju veći jaz između dugme - pritisnuto dugme i elektro šokovi, nego oni koji su birali da deluju preko pohlepe i sadizma. - Ljudi koji izvršavaju naređenja imaju subjektivni utisak da su njihove radnje bliže pasivnim pokretima nego voljnim radnjama. Ova istraživanja i pitanja koja su postavljena nakon njihovih rezultata, otvorila su novi prostor za debatu - sada možemo da pitamo: zašto neki uspevaju da odbiju neetičke radnje i kako drugi mogu od njih da nauče istu tu sposovnost? (Espreso.co.rs / Iflscience)