TATA ME JE SILOVAO DOK JE MAMA PIJANA LEŽALA NA PODU: Ispovest devojčice od koje se KRV LEDI U ŽILAMA!

Kada joj se to prvi put dogodilo Karina je imala devet godina. Bila je gola i upravo je počela da se oblači u svojoj sobi nakon tuširanja. Vrata njene sobe su se otvorila. Bio je to njen pijani otac koji je upao unutra, gurnuo prema krevetu, a onda ju počeo da je pipa i šapuće: "Ako nekome kažeš, ubiću te!"

Otac nije pedofil, već primer potpuno propale osobe

Karina nije ni shvatala šta joj se događa, osim što joj je bilo jasno da joj je otac nasilnik koji ju je opet napao. Kada joj se majka vratila kući iz bolnice gde je išla da primi antibiotike za tuberkulozu s kojom se borila, upitala je supruga zašto su mu je šlic na pantalonama otvoren, te zbog čega je ćerka skoro gola i plače u krevetu. Pijani muž je odgovorio da nema pojma.

Karina danas ima 14 godina i za Daily Beast je ispričala kako joj je život do danas izgledao kao beskraj ispunjen mučenjem, silovanjem i torturama.

"Naučila sam da čuvam tajnu, naučila sam da ćutim o ocu koji me silovao. Svaki put kad me silovao bio je pijan, a ja sam plakala i preklinjala ga da prestane. I moja majka je bila pijanica koja ništa nije čula. Otac je često do krvi znao da pretuče moju majku ispred mene i mojih dvoje braće i starije sestre."

Policija i socijalni radnici ovakve priče čuju svakodnevno u svim zemljama sveta, ali u Moldaviji su puno više uobičajene nego bilo gde drugde. To su priče koje odražavaju očajno stanje u društvu koje je na rubu kolapsa, u kojem je porodično nasilje normalno, kao i trgovina ljudima.

Psihološkinja Lidijaa Gorseag koja radi s Karinom kaže:

"Karinin otac nije bio pedofil. On je ruina od osobe, školski primer potpuno propale ličnosti i čovečnosti."

Karinina majka je povremeno videla kako njen suprug siluje njihovu ćerku, ali nije nikada zvala policiju. Policiju nisu zvali ni članovi porodice, ni njeni učitelji u školi.

Prošle godine je njen otac konačno osuđen. Dobio je kaznu od 18 godina zatvora. Karinu su razdvojili od majke alkoholičarke i smestili su je u sklonište koje je privremeni smeštaj za još 500 žrtava, što je dvostruko veći broj od broja žrtava godinu dana ranije.

S Karinom je i devojčica od 13 godina.

"Trebalo mi je sklonište jer sam vlastitim očima gledala kako je moj deda baku pržio na šporetu, a onda je sekirom udario moju mamu po glavi. Moja majka je zbog traume obolela od šizofrenije", ispričala je.

Socijalni radnici u Moldaviji ističu kako su deca žrtve seksualnog i porodičnog nasilja savršena meta za trgovce ljudima, biznisa koji u Moldaviji cveta iz godine u godinu.

Od 2000. godine Međunarodna organizacija za migracije u Moldovi zabeležila je 3244 žrtava porodičnog nasilja i trgovine ljudima. Bilo je tu i puno slučajeva devojaka koje su se vraćale kući nakon što bi noću i danje radile kao seksualne robinje u Evropi, Turskoj ili nekoj od zemalja na istoku. Događalo se da svoju decu nisu videle godinama.

"Trenutno radim s dve žene, jedna ima 42, a druga 39 godina, koje su bile robinje za Rome u Moskvi čak 11 godina. Radile su kao profesionalne prosjakinje ili bi gurale invalidska kolica u kojima bi sedela nepokretna deca i starci i molile novac po ulici. Često su bile gladne, nisu imale ništa da pojedu, bilo im je hladno i gotovo nikada nisu dobijale novac. Razlog zbog kojeg su otišle u Rusiju bio je taj što su im trgovci ljudima obećali dobar posao u Moskvi, a tek kad bi tamo stigle bi shvatile da su prevarene", priča Gorseag.

Gorseag u skloništu radi od prvog dana otkada je osnovano pre 15 godina. Bilo je to vreme jedne od gorih ekonomskih kriza. Fabrike su zatvarane, ljudi su ostajali bez posla i tako je počeo masovni egzodus žena koje su tražile bilo kakvu priliku da zarade novac u Zapadnoj Evropi. Neke su bile toliko očajne da su bile spremne da prodaju svoje organe.

Pola od svih moldavskih građana radi u Rusiji, ali zbog ekonomske krize plate migranata pale su za 30 posto.

Georgi Ungureanu je 1999. godine prodao svoj bubreg za 3.000 dolara. Verovao je da će mu krijumčari ljudi pronaći posao u Izraelu, ali je umesto toga završio u Turskoj gdje je na kraju prodao bubreg za cenu koja je, kako je tek kasnije saznao, bila bedna cifra.

U Moldaviji danas postoji zakon koji zabranjuje trgovinu ljudima, ali krijumčari su u tom zakonu pronašli gomilu rupa, a jedna od mogućih njihovih meta je, upozorava psihološkinja Gorseag, Karina koja neće u skloništu moći ostati još dugo.

BONUS VIDEO: NIKAD OTVORENIJI INTERVJU SERGEJA TRIFUNOVIĆA: O Đilasu, Tadiću, Jeremiću, Vučiću, drogi, Partizanu, psovanju

(Espreso.co.rs / Express.hr)