EL ČAPO JE OSUĐEN, ALI RATU PROTIV DROGE NE NADZIRE SE KRAJ: Nasleđe koje je ostavio neće lako nestati

Nakon što je objavljena presuda El Čapu i kazna doživotnog zatvora, američki državni tužilac Ričard Donohju pozdravio je odluku i rekao da je ovo velika pobeda u jednom od najdužih američkih sudskih procesa.

- Ima onih koji se pitaju isplati se rat protiv droge. Ti ljudi greše - rekao je.

Međutim, tom ratu, koji traje već skoro pola veka, ne nazire se kraj, kao što se ne nazire kraj ilegalnoj trgovini narkoticima.

Na suđenju El Čapu, koje je trajalo 11 nedelja, tužitelji su predstavili kako je organizovan i kako deluje kartel Sinaloa, najmoćniji narko kartel na svetu, kojeg je trideset godina vodio El Čapo. Otkako je Čapo uhapšen pre tri godine, stvari stoje ovako:

- proizvodnja koke, biljke od koje se radi kokain stalno raste. U Kolumbiji je 2017. godine postojalo 171 hiljada hektara zemlje na kojoj se sadi koka, što je za 25 hiljada hektara više nego godinu ranije. Okvirne brojke za 2018. godinu govore da je površina zemljišta za sadnju koke još narasla i dosegla rekordne nivoe

- potražnja za kokainom sve je veća u Americi i Evropi, a cene kokaina u Velikoj Britaniji najveće su od devedesetih. Osim toga, kokain koji se danas prodaje najčišći u zadnjoj deceniji

- uprkos tomu da je El Čapo u zatvoru, broj ubistava u Meksiku povezanih s trgovinom drogom narastao je za 18 posto u 2018. godini i najveća je brojka ubistava od 1997. godine

U zadnjem izveštaju o stanju nacije, bivši predsednik Meksika Enrike Penja Nieto okrivio je nesposobnost institucija da se obračunaju s malim kriminalnim grupama koje su u velikom porastu nakon što je uhapšen El Čapo ali i nekoliko drugih šefova kartela. I pre nego je počelo suđenje Čapu postojala je raširena sumnja da je meksička vlada naveliko sarađivala sa kartelom Sinaloa, a na suđenju se moglo čuti da je upravo Nieto primio velike količine novca od kartela.

Osim politike, karteli su uveliko uticali na celo meksičko društvo. U seni narko nasilja raslo je i svo drugo nasilje u državi, a naročito nasilje u porodici. Upravo zato je Čapova kazna značajna, ali ono što je ostavio u nasleđe neće tako lako nestati.

Bilo je pokušaja udruživanja snaga Meksika, SAD-a i Kolumbije, ali niko nije mogao probiti možda i najveću prepreku - novac. Kartel je podmićivao državne službenike s desetinama miliona dolara, a jedna pošiljka kokaina za Njujork donosila je čistu zaradu od 390 miliona dolara, piše Guardian. Godišnje je bilo stotine pošiljki, a nema dokaza da se njihova brojka smanjila.

Ukratko, Čapo je iza rešetaka, ali trgovina drogom i dalje cveta. Kolumbija je naravno i dalje 'perjanica' kokainskog biznisa, no ono što je pokazao opširni ekonomski izještaj iz 2012. godine dvojice profesora sa univerziteta u Bogoti jest da tek nešto manje od tri posto ulične vrednosti kolumbijskog kokaina ostaje u Kolumbiji, a sve ostalo odlazi na distribucijsku mrežu.

- Kolumbijsko društvo jako je propatilo zbog trgovine narkoticima, a nije dobilo nikakvu ekonomsku prednost. Jedini koji profitiraju su dileri i karteli, zaradile su čak i banke u svetu koje peru novac kartela i ne podležu nikakvim pravilima kojima podležu banke u Kolumbiji - rekao je Alehandro Gavíria, jedan od autora tog izveštaja.

Jedna od banaka kroz koju je prošlo najviše novca meksičkih i kolumbijskih kartela je HSBC, čije je sedište baš nasuprot suda na kojem je Čapo u utorak dobio doživotnu kaznu zatvora.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Express.hr)