BIO JE UGLEDNI LEKAR, ALI JE KRIO JEZIVU TAJNU: Kada se saznalo šta je radio pacijentima, dobio je DOŽIVOTNU KAZNU!

Harold Šipman radio je godinama kao porodični lekar, a smatra se da je između 1975. i 1998. godine ubio najmanje 250 pacijenata smrtonosnim injekcijama dijamorfina, poznatog kao medicinski heroin.

Proglašen je krivim za 15 ubistava i 2000. osuđen na doživotnu zatvorsku kaznu. Čak 80 posto njegovih žrtava bile su starije žene.

Njegova ubistva nisu pripadala uobičajenom profilu serijskog ubice, njegove su žrtve umirale spokojno, u miru. U njegovim ubijanjima nikada nije bilo seksualnih motiva, a sve do kraja ni finansijskih. Neki pretpostavljaju da je uživao u osećaju kontrole nad životom i da je motiv ubistava bio "kompleks Boga" koji je godinama razvio.

- Obično bi posetio stariju ženu kod kuće, ubrizgao joj smrtonosnu dozu morfijuma i zatim je ostavio posednutu, pojačavajući grejanje na najjače. Vratio bi se sledećeg dana, objavio njenu smrt i procenio da je do smrti došlo nakon njihove poslednjeg posete - napisala je Val Mekdermid u svojoj knjizi 'Forensics'.

Harold Šipman rođen je 1946. u radničkoj porodici u Notingemu. Roditelji su mu bili predani metodisti. U detinjstvu su ga zvali Fred i premda je imao brata i sestru, upravo je on bio majčin miljenik. Ona je bila uverena da je njen sinčić Fred predodređen za velike stvari.

Odgajala ga je na način da se smatra boljim od svojih vršnjaka. I iako nije bio posebno bistar i teškom je mukom stekao svoj akademski naslov bio je uspešan učenik i atletičar. Majka mu je umrla mlada, sa samo 43 godine, od raka pluća. Njemu je bilo 17. Dok je majka umirala on je preuzeo ulogu negovatelja provodeći s njom vreme nakon škole i čekajući posete lekara koji bi joj ubrizgavao morfijum za olakšanje bolova.

Upisao je medicinski fakultet i već sa 20. godina se oženio sa Primous Mej Okstobi. Dobili su četvoro dece. Diplomirao je na medicinskom fakultetu u Lidsu 1970. godine.

Postao je porodični lekar opšte prakse u zapadnom Jorkširu. Mnogima se činio ljubaznim i dragim, ali kolege su se žalile na njegov uobražen stav i osornost.

U medicinskom centru Donubruk u Hajdu radio je 15 godina i pretpostavlja se da je tada ubio preko 200 pacijenata. Vlastitu ordinaciju otvorio je 1992. godini, apacijenti su ga uvek doživlavali kao mirnog i dobrog doktora.

Njegove žrtve uvek su umirale iznenada, bez prethodnih zapisa o smrtnoj bolesti. Uglavnom bi bili nađeni kako sede na stolcima, a ne u krevetu. To je saznala i policija koja je i pregledala lekarske kartone, ali ništa nije pronašla. Tek kasnije je postalo jasno da je Šipman falcifikovao bolesničke kartone, ali tada ga je njegova smirena autoritativnost lekara štitila od detaljnog ispitivanja.

"Doktor smrt" razotkriven je kada je uhvaćen u prepravljanju testamenta Ketlin Grandi (81), bivše gradonačelnice Hajda, nakon njene smrti 1998. Tada je pokušao da joj ukrade 360 000 funti. Vlasti su tada otkrile ogromnu stopu smrtnosti njegovih pacijenata. Naime, Ketlin Grandi je, iako u poodmaklim godinama, bila zdrava i aktivna starica poznata po dobrotvornim delima. Kad je iznenada umrla u svojoj kući upravo je Šipman pozvan i on je proglasio smrt. Kazao je i da obdukcija nije potrebna jer je bio kod nje malo pre smrti.

Nakon sahrane njena kći, inače advokatkinja, je primila loše napisanu kopiju testamenta svoje majke u kojoj poveći iznos novca ostavlja Šipmanu. Odmah je shvatila da je testament lažan, prijavila je policiji koja je odmah naredila ekshumaciju tela. Pokazalo se da joj je ubrizgana smrtonosna doza morfijuma.

Nakon toga počeli su se otkrivati i drugi grobovi i istina je izašla na videlo. Nije jasno, doduše, zašto se Šipman nije potrudio da ubije žrtvu nekim lekom koji se ne može tako lako pronaći u telu i zašto pažljivije nije prepravio testament..

Tokom suđenja, Šipman nije pokazivao kajanje za petnaest ubistava za koje je optužen. Iako se znalo se da ih je bilo i više, toliko ih je bilo dovoljno da ga se osudi na doživotni zatvor. Sve vreme je omalovažavao policiju i sud i do samog kraja tvrdio da je nevin. Osuđen je na doživotnu kaznu. Četiri godine kasnije obesio se u svojoj ćeliji u zatvoru Vejkfild u Jorkširu, jedan dan pre 58. rođendana.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/24sata.hr)